Predlog zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, poznatiji po kolokvijalnom nazivu „zakon o stranim agentima”, upućen je u proceduru u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, potvrđeno je medijima.
Njegovo usvajanje u ovoj formi značilo bi da je procedura okončana, što podrazumeva da bi na snagu stupio 1. januara naredne godine. Zakon koji je utvrdila Vlada RS i dostavila parlamentu izaziva kontroverze otkako je minule godine najavljeno njegovo izglasavanje. Ipak, vlasti u Srpskoj su po svemu sudeći ostale opredeljene u vezi s njegovim donošenjem, nezadovoljne interpretacijom društvenih procesa od dela organizacija, pa su i u zakonu akcenat stavile na aktiviste i delatnosti koji se usko bave političkim zbivanjima u tom entitetu.
„Republika Srpska imala bi daleko veći razvoj da je stalno i uporno ne opstruišu i usporavaju s raznih stranih adresa, kao i s nivoa BiH. Na planu usporavanja Srpske oformljen je i ozbiljan nevladin sektor, koji čine razna udruženja i pokreti koji se finansiraju s tačno određenih stranih adresa”, rekao je premijer RS Radovan Višković.
Nezadovoljstvo planovima vlasti iskazuje deo predstavnika civilnog društva, dok Delegacija EU u BiH ponovo poziva poslanike da ne glasaju za ovaj zakon, „koji bi imao zastrašujući učinak na legitimno delovanje organizacija civilnog društva”.
Naime, u predlogu zakona kao „agenti stranog uticaja” definisane su samo one „neprofitne organizacije koje pomažu strani subjekti, a koje se bave političkim delovanjem ili političkim aktivnostima, kao i drugim aktivnostima koje se odnose na političko organizovanje i delovanje usmereno na ugrožavanje demokratije, narušavanje integriteta RS, kršenje Ustavom RS zajamčenih sloboda i prava i raspirivanje nacionalne, rasne ili verske mržnje i netrpeljivosti”.
Sem novačnih kazni, predviđene su i zabrane delovanja u slučaju narušavanja integriteta RS, što će nadgledati Ministarstvo pravde RS i Poreska uprava RS. Novina u predlogu u odnosu na nacrt jeste i to da je neprofitna organizacija obavezna da „podnese prijavu Ministarstvu pravde RS u roku od 15 dana od prijema finansijskih sredstava ili druge vrste pomoći od stranog subjekta”. Dakle, u registar neće biti upisani novčani prilivi koji se odnose na pomoć dobijenu do stupanja ovog zakona na snagu. Ministarstvo pravde RS pratiće aktivnosti neprofitnih organizacija i u drugim delovima BiH, a ne samo u RS.
Konačno, pod neprofitnim organizacijama podrazumevaju se udruženja i fondacije, kao i strane i međunarodne nevladine organizacije osnovane i registrovane u Srpskoj, koje u celosti ili delimično finansiraju druge države, njihovi organi ili njihovi ovlašćeni zastupnici, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva. Precizirano je da politička aktivnost označava svaku aktivnost prema organima, institucijama ili izabranim predstavnicima Srpske ili predstavnicima RS u institucijama BiH u smislu formulisanja politike, političkog ili javnog interesa Srpske. Određeno je da statut, delovanje i aktivnosti neprofitnih organizacija ne mogu biti suprotni ustavnom poretku niti usmereni na ugrožavanje demokratije i narušavanje integriteta RS.
S druge strane, postoje i odredbe koje „favorizuju” neke aktivnosti i čije delovanje ne može biti podvedeno pod epitet „stranog agenta”, pa je precizirano da se političkim delovanjem ne smatra delovanje u oblasti nauke, kulture, socijalne i zdravstvene zaštite, sporta, zaštite potrošača, zaštite prava nacionalnih manjina i lica sa invaliditetom, zaštite životne sredine, borbe protiv korupcije, zatim filantropije, volonterstva i informisanja, kao i delovanje u okviru Ustavom RS zagarantovanih sloboda i prava. Materijali neprofitnih organizacija koji se objavljuju putem elektronskih medija, informacionih i telekomunikacionih mreža ili se na drugi način distribuišu, moraju imati oznaku neprofitne organizacije, navodi se u predlogu ovog zakona.
Podsećamo, Narodna skupština RS usvojila je 28. septembra prošle godine nacrt „zakona o stranim agentima”, koji sada pred poslanike ide u formi predloga. Kada su vlasti u RS minule godine najavile ova rešenja, iz Evropske unije bili su „ozbiljno zabrinuti” zbog zakona koji su u ambasadi SAD u Sarajevu opisivali kao „put ka autokratiji”, uz konstatacije da se njime sektor NVO čini „ranjivim na krivični progon zbog legitimnih aktivnosti”.
Tada se u polemiku umešala i ambasada Rusije, podsetivši da su SAD među prvima u svetu donele svoj čuveni zakon o stranim agentima, koji predviđa rigorozne mere za prekršioce i kaznu od deset godina zatvora za propust registracije kao stranog agenta, istakavši da je praksa stigmatizacije u Americi nastavljena „kulturom otkazivanja”.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je sredinom minule godine da će biti donet zakon o nevladinim organizacijama i istakao da to neće moći da zaustave stranci, pa ni sama EU, podsetivši da se od toga već jednom odustalo zbog pritisaka 2018. godine.
Predsednik Udruženja novinara Republike Srpske Danijel Simić rekao je za „Politiku” da se već tri decenije u javnosti kao „nezavisni novinari, altruisti i ’nepotkupljivi’ aktivisti za ljudska prava” predstavljaju ljudi koji su plaćeni, rade po programima i podnose izveštaje stranim vladama.
„Priznaćete da reči domaćeg ’volontera-aktiviste’ zvuče mnogo manje iskreno i empatično ukoliko znate da novac dobija od vlade druge države”, izjavio je Simić.
