Misaono složen psihološki triler „Zveri” španskog reditelja Rodriga Sorogojena je i žestok „muški film”, a scenario za njega pisala je jedna lepa i krhka žena – Izabel Penja, sa kojom ovaj autor nagrađivanih filmova: „Carstvo”, „Neka nas Bog spasi”, „Interventna policija”, „Majka”, „Priče da ostanete budni”, često piše u tandemu.
Posle svetske premijere (van konkurencije) u Kanu, a potom i nagrade publike na 70. San Sebastijan filmskom festivalu, Sorogojenove „Zveri” su sada pred publikom Međunarodnog takmičarskog programa 59. Antalijskog festivala gde ponovo gledaoce udaraju direktno u stomak i u srce. Iako je filmska priča smeštena u seosko-planinske predele španske Galicije (ovo je prvi put da su Penja i Sorogojen tematski izašli izvan Madrida), njena univerzalnost je nesumnjiva i bliskost sa međunarodnom publikom samim tim još jača.
Već sam početak filma, sa divljim i fascinantnim scenama nemilosrdnog kroćenja konja, nagoveštava dramu i povišeni adrenalin. Sledeće scene upoznaju gledaoce sa Antoanom (maestralni francuski glumac Deni Menoše) i Olgom (Marina Foa), francuskim bračnim parom doseljenika u galicijski planinski kraj koji su izabrali za svoj dom. Oni su obrazovani farmeri posvećeni poboljšanju svoje životne sredine kako kroz ekološki ispravne postupke tako i kroz restauraciju napuštenih i ruiniranih seoskih kuća. Za tradicionalno od spoljnog sveta izolovane galicijske brđane Anotan i Olga imaju tretman nepoželjnog i iritantnog stranog tela koje pošto-poto treba izolovati i odstraniti. I dok su strani i španski planinari dobrodošli (zato što su samo u prolazu), komšije se prema francuskom bračnom paru odnose kao prema totalnim autsajderima, uz čestu svađalačku ili ignorantsku volju da se ništa od njihovih korisnih predloga za napredak života i lokalne poljoprivrede ne prihvati. Kulminacija loših odnosa počinje tokom svađe oko dozvola za izmeštanje vetroparka, a punu snagu postiže scenama žestokog fizičkog napada na Antoana. U šumi iznad sela, njegove komšije, predvođene uvek ljutitim Ksanom ( izvanredni Luis Zahere), postaće i njegove ubice. No, ni to neće oterati njegovu suprugu Olgu sa imanja koje su zajedno teškim radom i trudom načinili plodnim i blagorodnim…
Sorogojenov film pleni autentičnošću koja ne izvire samo iz surovo živopisnog galicijskog pejzaža, već i iz majstorski odrađenog glumačkog kastinga. Svi glumci u filmu kao da su rođeni baš tu gde se i dešava radnja filma. Svaki od njih na licu nosi te ožiljke težačkog života u divljoj prirodi. Galicija i jeste zemlja ukroćena znojem i testosteronom i njena je realnost čak i danas svakodnevno preživljavanje. I sve se to jasno vidi u filmu u kojem muškarci obeležavaju teritoriju, maltretiraju i ruše sve druge koje na bilo koji način smatraju konkurentima, stalno dokazujući da mogu da budu kao prave divlje zveri. I dok se svi ogrubeli muški likovi, uključujući i samog Antoana (posprdno ga stalno zovu „Francuz” ne izgovarajući mu ime) oslanjaju na stalno „pokazivanje mišića”, lik Olge je taj koji je jedini hladan i nepokolebljiv u potrazi za pravdom i osvetom i kao takav jedini lik koji pokazuje kako treba da izgleda prava snaga.
Zajednički imenitelj „Zveri” i prethodnih (urbanih) Sorogojenovih filmova je napetost i taj osećaj stalno prisutne ljutnje koji uznemirava gledaočev stomak do nelagode. Zajednički imenitelj je i to što Rodrigo Sorogojen u svim svojim filmovima zapravo pliva u realnosti, angažovano posmatrački se odnoseći prema problemima u španskom društvu današnjice, ali to čini na takav način da svi njegovi filmovi deluju kao psihološke bajke o istinitim pričama. Film „Zveri” je jedan od najozbiljnijih kandidata za osvajanje antalijske „Zlatne narandže” ove godine, a uskoro možda i za osvajanje godišnje nagrade Evropske akademije za film…
Sorogojen: I selo ima iste uspone i padove kao i grad
Antalija – Na veliku žalost publike, turskih i inostranih novinara Rodrigo Sorogojen nije prisutan na festivalu u Antaliji, ali je tokom kratkog susreta sa njim na ovogodišnjem Kanskom festivalu ostalo zabeleženo i sledeće:
– Kada me već pitate o tematskoj „selidbi” iz grada u selo, da kažem da smatram da i selo ima iste uspone i padove kao grad. Ljudske strukture su svuda iste iako možda drugačije nijansirane. I organizacija nasilja se isto kreće s jednog mesta na drugo bez nekih velikih gestova. Odabrali smo Galiciju za ovu priču zbog jedinstvene idiosinkrazije, jezika i humora u kojem je stalno prisutna ironija. Ljudi u tom kraju provode vreme igrajući domino u svojim malim lokalnim barovima, pametujući na sve teme dok se uz alkohol odmaraju od težačkog života. Pišući ovu priču trudili smo se da stvorimo likove i sukobe koji nisu ni crni ni beli. I protagonista i antagonista iznose svoje motive i savršeno se razumeju, ali stil njihovog suprotstavljanja i međusobnog nadmašivanja je osvetnički i otuda takav intenzitet „Zveri” – rekao je za „Politiku” Rodrigo Sorogojen čiji će film biti prikazan i u Srbiji…
