U glavnom gradu Češke, koja trenutno predsedava EU, Pragu, danas će se održati prvi sastanak takozvane Evropske političke zajednice, koja treba da okupi članice Unije i druge evropske zemlje, kako je naglašeno uoči skupa, u „duhu jedinstva”.
Radi se o novom neformalnom formatu, koji je prvi put pomenuo predsednik Francuske Emanuel Makron, a koji će okupiti, između ostalih, i raniju članicu EU Veliku Britaniju, višedecenijskog kandidata za pristup Tursku, ali i novog kandidata Ukrajinu, te i kandidate i one koje nisu sa Zapadnog Balkana.
Cilj je da se zemlje, koje nisu članice, bolje vežu za EU.
Prema ranijim medijskim najavama u Prag će doputovati inicijator Makron, ali i nemački kancelar Olaf Šolc, nova britanska premijerka Liz Tras, te predsednici i premijeri ostalih zemalja učesnica skupa, među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na sastanak Evropske političke zajednice koji će biti održan u Praškom dvorcu koji će biti otvoren u 13 časova, pozvane su isključivo evropske države – 27 zemalja članica EU, Velika Britanija, Ukrajina, Turska, Albanija, Severna Makedonija, BiH, Crna Gora, Srbija, tzv Kosovo, zemlje istočnog partnerstva Jermenija, Azerbedžan, Gruzija, Moldavija, Švajcarska, Lihtenštajn, Isladan i Norveška.
Izuzimajući najmanje države, samo Rusija i Belorusija sa evropskog kontinenta nisu pozvane na skup u Prag.
Na kraju dana je ostavljen prostor za bilateralne sastanke, a kako je ocenio predsednik Aleksandar Vučić ovaj skup će biti i prilika da se čuju raznovrsni predlozi, jer će na jednom mestu biti predstavnici iz različitih delova Evrope ali i šire, te najavio da će se u Pragu sastati sa predsednicom Evropske Komisije Ursulom Fon Der Lajen, kao i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.
Završna plenarna sednica održaće se za večerom, a iako je ranije najavljivano da je planirano usvajanje zajedničke deklaracije, nje, kako je ukazao predsednik Saveta EU Šarl Mišel, neće biti.
U pozivnom pismu za skup on je najavio da će u fokusu sastanka biti teme poput mira i bezbednosti, ekonomska situacija, energija i klima, te i migracija i mobilnost. Istakao je da je cilj da se okupe evropski politički lideri na ravnopravnoj osnovi i radi zajedno na promovisanju dijaloga i saradnje o pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se ojača bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope u celini.
Nova platforma, naglašeno je, neće biti nova organizacija, niti će zameniti postojeće strukture ili procese, odnosno stvoriti nove.
Tema ilegalne migracije će se naći na dnevnom redu Evropske političke zajednice, te je, prema najavi austrijskog kancelara Karla Nehamera, planiran i panel sa zemljama Zapadnog Balkana na tu temu.
Uoči prvog sastanka Evropske političke zajednice, u Briselu je visoki funkcioner EU, rekao da neće zvanično biti pokrenuto pitanje neprihvatanje Srbije da uvede sankcije Rusiji i zahtev da to učini. „ Mogu da se očekuju poruke od nekih zemalja, za koje je prihvatanje Srbije da uvede sankcije od nacionalnog interesa, a za druge je to manji prioritet”, kazao je evropski funkcioner na brifingu za novinare.
Ovaj izvor očekuje da na sastanku u Pragu budu poslate poruke o potrebi prihvatanja sankcija i spoljne politike EU i očekuje da Srbija objasni zašto to ne čini.
Značaj skupova poput ovog, po njegovim rečima i jeste da se razgovara na sve teme. Što se tiče posledica po Srbiju zbog neprihvatanja sankcija, to bi, kaže on, bila tema za debatu između zemalja članica Unije, ali ne u formatu 44 zemlje koliko ih se okuplja u Pragu.
Visoki zvaničnik EU je rekao da nije bilo nikakvih problema pri pozivu Kosova na sastanak Evropske političke zajednice. Kako je naveo, zemlje članice EU koje ne priznaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, nisu imale primedbe na prisustvo Prištine u Pragu.
U petak u Pragu biće održan neformalni Samit EU u čijem fokusu će biti odgovor na odluku Rusije da anektira dalje teritorije Ukrajine.
Pored toga, šefovi država i vlada EU će razgovarati o mogućnostima za poboljšanje zaštite kritične infrastrukture, najavio je Mišel.
„Naš prioritetni cilj je da osiguramo bezbednost snabdevanja i priuštivost energije za domaćinstva i preduzeća, pre svega imajući u vidu hladnu zimu”, napisao je on u pozivu.
Istakao je da već donete mere treba da se analiziraju i pripreme dalje akcije za „dobro koordinisani evropski odgovor”.
Pred skup je Mišel naglasio da je više nego ikada ključna sposovnost EU da bude jedinstva i koordiniše svoj politički odgovor, te da je važan duh solidarnosti i odbrane zajedničkih interesa, prenosi Tanjug.
