Umesto sedam patuljaka koji su gotovo 80 godina pravili društvo „Diznijevoj” junakinji, na veliko bioskopsko platno, prema najavama iz ove kompanije, sledeće godine dolazi „Snežana i sedam magičnih stvorenja”.
I dok je lik Snežane, koju će u filmu igrati Rejčel Zegler, ostao veran čuvenoj plavožutoj haljini, njeni novi pratioci pripadaju različitim rasnim, polnim i etničkim grupama i u javnosti su odmah prozvani – sedam politički korektnih stvorenja. Obučeni su u odeću jakih boja i nose radni alat, baš kao što su to radili patuljci Smeško, Ljutko, Uča, Kijavko, Stidljivko, Pospanko i Mutko. „Dizni” je objasnio da će magična stvorenja zameniti patuljke kako bi se izbeglo „jačanje stereotipa” prema malim ljudima, odnosno osobama niskih rastom.
Psiholog i psihoterapeut Ana Vlajković ocenjuje da mala deca ne primećuju ni klasne, ni rasne razlike među likovima. Njih ta „priča”, ukazuje ona, ne zanima i oni ne obraćaju pažnju – zanima ih odnos između Snežane i patuljaka.
Naša sagovornica kaže da bi retko koji crtani film ili bajka dobio dozvolu za emitovanje ako bi njihove likove stavili na psihoanalitički kauč. Ona smatra da su Vuk i Crvenkapa, Tri praseta, Ivica i Marica nasilne priče koje su se deci decenijama pričale pred spavanje.
Dr Maja Vukadinović, kulturolog i medijski stručnjak, kaže da su bajke prisutne u kolektivnoj svesti publike – kada neko kaže „bajka” mi automatski pomislimo na „Diznijevu” bajku ili crtani film. Međutim, kako napominje, treba reći da to rade i druge kompanije i medijske korporacije, koje nastoje da sadržaje prilagode novoj publici.
„Sada u gotovo svakoj seriji i filmu postoji jedna nebinarna osoba, jedna osoba sa hendikepom, jedna tamnoputa osoba, jedan politički azilant… ne bi li se nove generacije gledalaca identifikovale sa novim likovima. Motiv je profit, nema tu velike filosofije”, objašnjava naša sagovornica, koja podseća da svaki film, bajka ili serija nastaju u određenom kulturno-istorijskom kontekstu, zbog čega je besmisleno prekrajati njihov sadržaj pola veka kasnije. Ako je izbacivati patuljaka iz bajke o Snežani korektno, da li onda treba očekivati i izbacivanje scena sa osobama niskih rastom i iz Felinijevih filmova, postavlja dr Maja Vukadinović retoričko pitanje.
Patuljci su, podsetimo, poslednji u nizu likova koji su izbrisani iz dečjih bajki. Pre dve godine sa platforme „Dizni plus” namenjenoj deci mlađoj od sedam godina, odleteo je Petar Pan, večiti dečak koji može da leti uz pomoć vilinske prašine i srećnih misli, zbog „širenja rasističkih sadržaja i neprihvatljivih stereotipa”, kako su objasnili čelnici ove kompanije. Zajedno sa njim zabranjeni su crtani filmovi „Maza i Lunja”, jer podstiču rasne predrasude, kao i „Dambo” zbog promocije surovog odnosa prema divljim životinjama. Sa repertoara su skinute i „Mačke iz visokog društva” jer afirmišu rasne razlike, kao i „Kralj džungle” jer predstavlja rasističku karikaturu Afroamerikanaca. Umesto njih, „Dizni” je pre tri godine prvi put uveo LGBT lik – reč je o biseksualnoj devojčici koja se pojavljuje u seriji „Sovina kuća” i koja je dominikansko-američkog porekla.