Koncept obaveznog završnog ispita za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja i zvanično je izmenjen. Juče je stupio na snagu pravilnik o programu male mature, dan ranije objavljen u „Službenom glasniku”, kojim je i ozvaničeno da će osmaci od ove školske godine i ubuduće na najvažnijoj proveri znanja za kraj osmoletke umesto trećeg kombinovanog testa rešavati zadatke iz jednog od pet ponuđenih predmeta: biologije, istorije, geografije, fizike ili hemije.
Prvi maturski test ostaje iz srpskog (maternjeg) jezika i književnosti, a drugi iz matematike. Učenici osmog razreda do 30. decembra treba da odluče koji će od izbornih predmeta polagati na obaveznom trećem delu maturskog ispita. O tome treba da se izjasne pisanim putem u školi ili elektronski na portalu posvećenom upisu u srednju školu „Moja srednja škola”. Osmaci će, naknadno, u drugom polugodištu moći da se predomisle i izmene odabrani treći maturski predmet. Ali, prvi februar je poslednji rok da definitivno iskažu koji su od pet ponuđenih predmeta odabrali da polažu na trećem maturskom testu. Tako je juče saopštio prosvetni vrh nakon pitanja „Politike” da nadležni razjasne da li će đaci, osim termina koji je preciziran pravilnikom, imati još jedan dodatni rok da se predomisle i promene prvobitni izbor.
Aktuelnim školskim kalendarom predviđeno je da se u ovoj školskoj godini proba male mature održi 24. i 25. marta, a prava trodnevna provera znanja koja je uslov za sticanje svedočanstva o završenom osnovnom obrazovanju i utiče na upis u srednje škole zakazana je 21, 22. i 23. juna.
Dakle, učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23. godini, đaci koji su prethodnih godina završili osmi razred, a nisu polagali završni ispit, kao i naredne generacije osmaka, polažu završni ispit rešavanjem zadataka tri testa: srpski (maternji) jezik i književnost, matematika i iz jednog od pet predmeta koje učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka: biologija, geografija, istorija, fizika i hemija. Iz kog će predmeta od ponuđenih raditi treći test, precizira se izmenjenim pravilnikom, koji je juče stupio na snagu.
Odnos bodova koje mali maturanti mogu zavredeti na obaveznom završnom ispitu i na osnovu uspeha iz prethodnog školovanja, ostaje nepromenjen. Maksimalno mogu osvojiti 40 poena zahvaljujući besprekorno rešenim testovima na maloj maturi, a najviše 60 bodova mogu poneti iz osmoletke pod uslovom da imaju sve petice. Međutim, menja se broj poena koje učenici mogu osvojiti na maturskim testovima pojedinačno. Do sada su mogli da ostvare više bodova na trećem testu nego na prva dva. Kombinovani test rešen bez greške donosio je đacima najviše 14 poena, a za sve tačno urađene zadatke iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike učenicima je sledovalo po maksimalnih 13 bodova. Po novim pravilima, na trećem testu iz izabranog predmeta maksimalan broj poena koje će učenici moći da ostvare za dva je manji nego iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike.
Izmenjeni pravilnik nalaže i da učenik može da ostvari najviše po 14 poena na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, 14 bodova na testu iz matematike i 12 bodova na trećem testu.
Isti princip bodovanja od sada pa ubuduće važiće i prilikom vrednovanja maturskog uspeha đaka koji osnovnu školu završavaju po programu za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. Oni će, kao i do sada, na obaveznoj završnoj proveri znanja umesto tri, kao u redovnim školama, polagati samo jedan test u kome će biti objedinjeni zadaci iz sedam predmeta: srpskog (maternjeg) jezika, matematike, biologije, istorije, geografije, fizike i hemije. Ukupno na tom testu moći će da zavrede najviše 40 bodova, s tim da će na pitanjima iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike moći da osvoje najviše po 14 bodova, dok će iz kombinacije zadataka preostalih prirodnih i društvenih nauka moći da zarade do 12 poena.
