Svim bolesnicima komisija Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja je odobrila intervenciju jer je za njih ova metoda jedino rešenje, što znači da su skinuti sa liste čekanja i omogućen im je novi život
Posle evropskog rekorda po broju operacija na otvorenom srcu profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, juče je saopštio da je nadmašen i jedan dosadašnji svetski poduhvat. TAVI metodom izvedeno je 17 procedura ugradnje novog aortnog zaliska.
– Želeo bih da istaknem veliko zadovoljstvo time što smo prošlog ponedeljka oborili sopstveni evropski rekord sa 21 operisanim pacijentom i povisili ga na 25 zahvata na otvorenom srcu. To su, podsetio bih, bile velike operacije u kojima se, između ostalog, koriste mašine za vantelesni krvotok, pa bih zato pomenuo radosnu vest da smo sve te pacijente prekjuče otpratili kući u odličnom stanju. Lekari ovog instituta ne miruju i evo u godini kada je otvorena nova zgrada nadmašili smo sopstvene rekorde – istakao je profesor Bojić.
– Juče smo postigli svetski rekord u neoperativnoj zameni aortnog zaliska takozvanom TAVI metodom, koji smo mi držali, i do sada sa 13 procedura u toku jednog dana. Juče smo uradili 17, čime smo pretekli i Los Anđeles, koji je u tome jedini bio ispred nas u svetu. Zadovoljni smo zbog postignutog svetskog rekorda, a još više zbog pacijenata kojima smo pomogli, a kojih je, nažalost, sve više – napominje direktor „Dedinja”.
Da bi istakao značaj postignutog dodao je da je TAVI metoda veoma značajna za pacijente sa oštećenim aortnim zaliskom. Za početak je opisao njihovo stanje pre intervencije.
– Aortni zalistak je, jednostavno rečeno, nešto kao vrsta ventila smeštenog između leve srčane komore i arterije aorte. Njegovim obolevanjem i oštećenjem dolazi do aortne stenoze i teške kliničke simptomatologije. Tada pacijenti počinju da teško dišu, guše se, imaju bolove u grudima, padaju u nesvest, posle čega često nastupa i naprasna srčana smrt. Ako bismo obolelima klasičnom metodom menjali aortni zalistak to bi podrazumevalo rezanje grudne kosti, pa onda stavljanje pacijenta na vantelesni krvotok, zaustavljanje srca na kome se sprovodi takva procedura i onda ponovno vraćanje na sopstveni krvotok i tako redom. Ukratko imali bismo jednu proceduru koju bi pacijenti jako teško podneli, a i kada bismo ih „skinuli sa mašine” ishod bi bio neizvestan, a postoperativni tok bi mogao da ima loše prognoze – kaže profesor Bojić.
– Zahvaljujući TAVI metodu mi sa kateterima ulazimo kroz preponsku arteriju direktno u srce. Na vrhu katetera stavljamo zalistak od svinjskog ili goveđeg srčanog omotača u obliku kišobrana da nadomestimo oboleli srčani zalistak i na taj način posle dva-tri dana boravka na institutu pacijent ide kući, izbegavši sve moguće rizike i uz to se fantastično oseća. Ova revolucionarna metoda u svetu je počela da se radi još aprila 2002. godine, kada ju je uveo Francuz Alan Krenije. S obzirom na to da smo postali „broj jedan” u primeni ove metode u aprilu ćemo imati simpozijum o njoj. Stručnjak koji je uveo taj operativni zahvat, iznenađen da smo za četiri godine ovladali ugradnjom i tehnikom toliko da u toku jednog dana možemo da postignemo svetski rekord, izrazio je želju da bude naš počasni gost na tom skupu i mi ćemo ga čekati – najavljuje profesor Milovan Bojić.
Podsetio je da su u jučerašnjem poduhvatu učestvovali mnogobrojni stručnjaci, specijalisti, interventni kardiolozi i radiolozi, vaskularni hirurzi i anesteziolozi, kardiografisti, transfuziolozi, tehničari, laboranti, perfuzeri.
– Svim tim pacijentima komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je odobrila intervenciju jer je za njih ovaj metod jedino rešenje. To znači da su skinuti sa liste čekanja i omogućen im je normalan život. Inače, ovaj metod sam posebno podržao od dolaska na institut jer sam nastojao da pomognemo pacijentima koji su lečeni po Evropi, a i da našim lekarima omogućimo rad i trening ruku. U početku je desetak pacijenata prošlo operacije, a onda je RFZO prepoznao njen značaj i uvrstio TAVI u zahvate koji idu na teret fonda. Država nam je sa svoje strane pomogla izgradnjom „Dedinja 2” i novim kapacitetima, a naši lekari su kao stručnjaci sjajnom organizacijom posla uspeli da postanu lideri u ovom poslu. Najlepše je zapravo podeliti radost sa pacijentima koji posle operacije i silnih tegoba započinju jedan sasvim novi život – uverava profesor Milovan Bojić.
