Još jedna banka je pre nekoliko dana zatvorila šaltere svoje najveće ekspoziture u centru Beograda za uobičajene transakcije građana, takozvane uplate i isplate. Sada su im tamo na raspolaganju savetnici za kompleksnije finansijske usluge, kredite i osiguranja, a za ostale jednostavne poslove, moraće da se pobrinu sami, ili potraže neku drugu filijalu.
Trend digitalizacije, kada se klijenti usmeravaju da sve što mogu obavljaju sami sa svojih telefona, tableta i računara, traje već godinama, a poslednjih meseci naročito je upadljiv. Kako građani komentarišu, to zapravo znači da će uz sve veće provizije sami obavljati bankarske poslove. Da nije u pitanju samo utisak, svedoče i podaci Narodne banke Srbije, po kojima je za deceniju broj ekspozitura samanjen za oko 40 procenata.
U Centralnoj banci napominju da proces digitalizacije nije u značajnoj meri uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama. Naročito jer je za deceniju smanjen broj banaka za 10.
– Konkretno, poredeći period od 2012. godine, broj filijala se smanjio sa 2.243, u decembru 2012, na 1.627 pet godina kasnije – kažu u NBS. – Prošle godine je bilo 1.552, a sada ih ima 1.401. Uporedo, gledajući broj zaposlenih na nivou bankarskog sektora od 2012, broj radnika se smanjio za 6.312. Pre deset godina bilo je zaposleno 28.394 bankara, a pet godina kasnije – 23.055.
Prošle godine u julu, bilo je za još oko 2.500 radnika manje, a ove godine u ekspoziturama 22 banke, zaposleno je 22.082 ljudi.
– Za proteklih 10 godina broj banaka se smanjio za deset – objašnjavaju u NBS. – U decembru 2012. godine ih je bilo 32. Za poslednjih pet godina broj banaka je za sedam manji – objašnjavaju u NBS. – Od jula prošle godine – za još dve, kada su poslovale 24 finansijske ustanove. Ukrupnjavanje banaka u Republici Srbiji nije dovelo do smanjenja kvaliteta finansijskih usluga banaka.
Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije neće biti ukinut rad sa klijentima, kao i da trendove diktiraju upravo potrebe korisnika.
– Samo za dve godine, od kraja 2019. do kraja 2021. za milion građana je povećan broj korisnika elektronskih bankarskih aplikacija – kaže Vasić. – Da se smanji broj šaltera uticalo je to što sve više poslova građani obavljaju sami. Time štede i novac i vreme, jer su svakako manje provizije, za plaćanje mobilnim telefonom, nego na šalteru banke. Kod nas, međutim, postoji veliki broj starijih klijenata, penzionera koji za većinu poslova odlaze u ekspoziture i svakako će ovaj miks oba modela trajati još.
