Iako žene čine obrazovaniji deo populacije, zaradu veću od 200.000 dinara u Srbiji prima svega 3.128 pripadnica lepšeg pola i čak 31.625 muškaraca, pokazuju najnoviji podaci Poreske uprave Srbije. Predstavnici ove institucije ističu da su primili 34.753 prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2021. godinu, kao i da se udeo muškaraca u ovoj statistici ne smanjuje. Naprotiv, njihov broj je veći ne samo protekle već i 2020. u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu.
Da li se deset puta manji broj žena sa visokim prihodima može objasniti činjenicom da se svega trećina dama nalazi na mestu rukovodioca i direktora u Srbiji, o čemu svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku? Ili je žena jednostavno manje u visoko plaćenim profesijama?
„Činjenica je da su žene te koje češće upisuju i završavaju fakultete, ali su istovremeno žene te koje prihvataju bilo kakav posao nakon završenog školovanja, kako bi mogle da osnuju ili se posvete porodici. Manje su ’probirljive’ kada je posao u pitanju i češće pristaju na slabije plaćeno radno mesto, ili na pola radnog vremena, zbog dece i porodičnih obaveza. Potom, žene manje napreduju u odnosu na muškarce – u velikom broju firmi i danas se ’podrazumeva’ da su kolege te koje dobijaju specijalizacije ili stručna usavršavanja, koja potom podižu zaradu. Roditeljstvo u najvećem broju slučajeva žene ’odvaja’ od posla i tera ih da prave pauzu u karijeri, a broj muškaraca koji koriste ’porodiljsko’ odsustvo i dalje je na nivou statističke greške”, ističe dr Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i dobar poznavalac rodno senzitivnog zakonodavstva.
Naša sagovornica primećuje da ima žena koje probijaju „stakleni plafon”, rodne stereotipe i postaju rukovodioci ili direktori firme, ali to je i dalje put kojim pripadnice lepšeg pola ređe idu.
„Da bi žena uspela, nije dovoljno samo da bude veoma vredna, marljiva i ambiciozna. Ona mora da ima podršku porodice, odnosno razumevanje partnera da se njen posao često ne završava u četiri ili pet popodne, da rad vikendom ne predstavlja izuzetak, da službena putovanja čine sastavni deo života i da roditeljske i kućne obaveze jednostavno moraju da se dele. Retke su žene koje imaju tu sreću – zbog toga podaci govore da se svega trećina žena nalazi se na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca. One čine većinu u slabije plaćenim profesijama, kao što su zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, državna administracija i lične usluge”, naglašava naša sagovornica i skreće pažnju na činjenicu da niže zarade, zajedno sa patrijarhalnim ustrojstvom brojnih porodica, utiču na činjenicu da su žene vlasnice tek četvrtine nekretnina u Srbiji, dok se na selu svega 13 odsto poljoprivrednih domaćinstava „vodi” na žene.
Brojke Republičkog zavoda za statistiku objavljene u knjizi „Žene i muškarci u Srbiji 2020” svedoče da svega 971.000 žena i čak 1.333.000 muškaraca ima posao, a kada je reč o zaposlenosti, najveći rodni jaz na tržištu rada je zabeležen u uzrastu od 55. do 64. godine – podaci govore da svega 40 odsto žena i čak 61 odsto muškaraca ima radnu knjižicu. Analize naše nacionalne statističke ustanove takođe svedoče da jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 8,8 odsto u korist pripadnika jačeg pola, što znači da bi žena morala da radi 35 dana više da bi zaradila istu godišnju platu kao muškarac sa istim karakteristikama na tržištu rada. Paradoksalno je da su plate žena niže čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu – iako podaci Ministarstva zdravlja govore da od 130.000 zaposlenih u zdravstvu čak 100.000 čine žene, a brojke Ministarstva rada svedoče da žene čine čak 95 odsto zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, cifre svedoče da žene zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti primaju 85 odsto plate muškaraca.
Ni tu nije kraj nejednakostima – podaci govore da žene čine 75 odsto zaposlenih u prosveti, ali da su plate učiteljica, nastavnica i profesorki čak 13 odsto niže od plate njihovih kolega. I dame zaposlene u državnoj administraciji dobijaju svega 84 odsto plate muških kolega, žene u trgovini imaju 13 odsto manje plate u odnosu na muškarce, zarade žena u prerađivačkoj industriji su deset odsto niže u odnosu na muškarce, a čak su i umetnice plaćene sedam odsto manje nego umetnici. Očekivano, najveći jaz u zaradama je u finansijskom i sektoru osiguranja, u kome žene imaju čak 21 odsto niže plate u odnosu na svoje kolege. I kada odu u penziju žene se nalaze u nepovoljnijem položaju, jer su njihove starosne i invalidske penzije manje od muških. Izuzetak od ovog pravila čine korisnice porodičnih penzija, koje dobijaju primanja svog pokojnog supruga.
