Od 6,5 hiljada živih jezika na svetu, najveći deo populacije koristi kineski, zatim španski jezik, dok je na trećem mestu engleski. I to samo malo ispred arapskog. Uprkos činjenici da najveći broj ljudi ne poznaje alfabet, internet govori maternjim – engleskim jezikom. I ta jezička barijera jedan je od razloga zbog kojih čak 2,6 milijardi ljudi nikada nije surfovalo veb prostranstvima. Nikada nije bilo onlajn.
Na kom jeziku i pismu će ubuduće dve milijarde ljudi koristiti internet? Na kojim i kakvim nazivima domena će pristupati sadržajima? Kakve će biti njihove imejl-adrese? Ovo su teme o kojima će svet danas razgovarati na skupovima organizovanim povodom Međunarodnog dana univerzalne prihvatljivosti. To će biti tema i stručnjaka koji će se ovim povodom okupiti u 10 sati u beogradskom hotelu „Kraun plaza”.
– Mi moramo da skrenemo pažnju na to da većina ljudi na svetu ne piše i ne čita engleski alfabet, što je osnova interneta. Ako želimo da svi jednako koriste internet kao platformu koja danas ujedinjuje svet, moramo raditi na tome da sva pisma na svetu budu jednako upotrebljiva na internetu. Tako je Ajkan (ICANN) još 2016. oformio grupu za Univerzalnu prihvatljivost koja jednom godišnje obeležava svoj dan kako bi ceo svet podsetila na ove probleme. Svakako, to nije samo dan, već serija manifestacija, jer svaka zemlja ima svoj Dan univerzalne prihvatljivosti (UA dan). Recimo, naš je za Svetog Savu, dok je danas događaj za ceo svet. Sve oči ljudi koji se bave ovim problemima uprte su danas u Beograd – objašnjava za „Politiku” Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
Šta podrazumeva univerzalna prihvatljivost na internetu?
– Kako je internet nastao u Americi, tako je latinica na njemu prirodna. A to prvenstveno znači da sva ostala pisma, arapsko, hebrejsko, kinesko, pa i naša ćirilica, nisu prirodni i nisu normalno prihvaćeni na internetu. Od nastanka smo se svi dovijali kako na kompjuteru da dobijemo podršku za latinicu sa dijakritičnim znacima (YUSCII) i ćirilicu, u stvari kako bismo uspeli da nateramo kompjutere da govore naš jezik. Ta tendencija lokalizacije se proširila na internet.
Svi problemi koji se javljaju sa domenima i na internetu usred lokalizacije su, zapravo, univerzalno prihvatljivost. Najbolja definicija ovog rogobatnog opšteg termina je prosta: svi domeni i sve imejl-adrese treba da budu prihvaćeni na svim platformama i softveru, bilo da se radi o mobilnim telefonima, kompjuterima, tabletima. Možda je bolja moja definicija u širem smislu koja kaže: korisnički interfejs treba da bude potpuno na lokalnom pismu i lokalnom jeziku – pojašnjava Stojičević.
Još 2013. su, kaže naš sagovornik, sve značajne svetske organizacije donele set standarda koji rešavaju sve probleme sa kojim se suočavaju neengleska pisma na internetu. Ali problem je njihova primena – potrebno je ažurirati svaki softver na svetu na svim serverima i računarima na najnovije verzije. A to nije lak posao.
– Kao bumerang, ovi problemi sami otvaraju sasvim druge probleme. Pošto je potrebno vreme za primenu svih novih standarda, domeni i imejl-adrese ne rade baš kako treba svuda u svetu, pa to prouzrokuje da korisnici odustaju od ovakvih domena. Time imamo privid da se, na primer, ćirilični.srb domen mnogo manje traži u odnosu na latinični.rs, te je razbiti ovo kolo između „problema” i „manje tražnje” zadatak za Ajkan, nacionalne registre poput RNIDS i za sve relevantne radne grupe koje rade na ovom poslu.
Podsetiću samo da .srb „ne priča” samo našu ćirilicu, već i rusku, ukrajinsku, makedonsku, bugarsku… Ni .rs ne priča samo latinicu, već podržava pisma naših nacionalnih manjina kao i .srb – dodaje Stojičević.
