Da bi se pacijentkinje sa karcinomima dojke lečile u humanijim uslovima, neophodno je hitno proširenje i izgradnja nove zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Velike gužve svakodnevna su pojava u čekaonicama ove ustanove, a neophodne su i nove prostorije za davanje hemioterapije, više operacionih sala i sobe za pacijente sa manje kreveta. Ovde gravitiraju žene sa rakom dojke iz cele Srbije.
Kako ističe za „Politiku” asistent dr Milan Žegarac, šef Odeljenja hirurgije za rak dojke u ovom institutu, nedostaje im veći prostor zbog ogromnog priliva pacijenata i fale im medicinske sestre, ali uprkos svemu uspevaju da se izbore sa svim nedaćama.
– Non-stop se radi. Veliki problem je što nemamo adekvatan prostor gde pacijentkinje sa rakom dojke dolaze na hemioterapiju. Žene dolaze na terapije u dve smene, a zračenje se organizuje u tri smene. Mi smo dobili dosta novih aparata, što je odlično, ali i pored toga moramo da radimo u tri smene. Neke žene primaju hemioterapiju, zaštitnu ili adjuvantnu terapiju pre zahvata, ali većina je dobija posle operacije. To sprovodimo kroz Dnevnu bolnicu, ali to nije dovoljno. One moraju da dobiju terapiju u propisanom roku. A mnogo ih ima. Zato bi nam značilo da imamo veći prostor za njih. Republički fond za zdravstveno osiguranje je obezbedio i novu, inovativnu terapiju, pa nam je i za to potreban novi prostor – pojašnjava dr Žegarac.
Naš sagovornik objašnjava da sve dostupne terapije koriste u lečenju karcinoma dojke, a u zavisnosti od stadijuma bolesti primenjuje se onaj vid lečenja koji je najbolji za svakog pacijenata individualno. To znači da ne postoji uopštena terapija za sve, već da je ona individualizovana. Ranije su sve žene sa karcinomom dojke odmah išle na operaciju, a sada se prvo radi biopsija da bi se videlo o kojoj vrsti raka je reč.
– Nekada pacijentkinja prvo treba da dobije hemioterapiju, pa da ide na operaciju, a kod, na primer, hormonski zavisnih tumora najpre sledi intervencija. Dosta se promenio način lečenja. Osnovali smo Dnevnu bolnicu za operacije karcinoma dojke. To znači da se operacije tumora na dojci sada više rade u okviru ove bolnice, što znači da se maltene istog dana operišu i idu na kućno lečenje. To je pogotovo slučaj sa takozvanim poštednim operacijama, koje podrazumevaju da se odstrani tumor, da se sačuva dojka, da se provere limfni čvorovi. I pacijentkinje kod kojih se čitave dojke odstranjuju leče se dan ili dva u bolnici. Takva praksa se odavno primenjuje u svetu. Treba napomenuti da sprovodimo i intervencije prilikom kojih se u istom aktu radi operacija tumora i rekonstrukcija dojki, u saradnji sa plastičnim hirurzima. Bitno je da osim hirurga u lečenje žene sa rakom dojke bude uključen i medikalni onkolog, radioterapeut, radiodijagnostičar i specijalista nuklearne medicine. To je skup različitih lekara koji čine konzilijum. Svaka odluka koja se donosi u lečenju pacijenata mora da bude konzilijarna – pojašnjava naš sagovornik.
Dnevno se u Institutu za onkologiju i radiologiju operiše oko 20 pacijenata zbog različitih maligniteta. U svakom trenutku na prvom spratu rade po dve hirurške i dve ginekološke ambulante i previjalište, gde se svakodnevno primi oko 150 pacijenata, a u prizemlju još šest ambulanti. Stvaraju se gužve po čekaonicama, a pacijenti moraju da dolaze sa pratnjom. Podaci ove ustanove pokazuju i da oko 350 pacijenata dnevno dolazi na terapiju zračenjem, a hemioterapiju primi oko 250 obolelih.
Na 80 odsto faktora rizika možemo da utičemo
Rak dojke je najčešći karcinom kod žena, jer svaka osma žena dobije ovu bolest. Dr Milan Žegarac podseća da svake godine oko 4.200 žena oboli u Srbiji od ove vrste raka, a bitku sa bolešću izgubi oko 1.600 žena. Najvažnija je prevencija i rano otkrivanje oboljenja.
– U preventivne mere spadaju izbegavanje stresa, redovan san, bavljenje fizičkom aktivnošću. Na 80 odsto faktora rizika možemo da utičemo, gde spadaju gojaznost, korišćenje određenih hormonskih preparata nakon menopauze. Najvažnije je sprovoditi preventivne preglede. Žene posle 30. godine jednom godišnje kada idu kod ginekologa mogu da urade i pregled dojki i ultrazvučni pregled, a posle 40. godine i prvu mamografiju. Ukoliko je nalaz snimanja dobar, onda se pregled ponavlja na dve do tri godine. Kada je reč o organizovanim skrininzima, oni se sprovode kod populacije od 50. do 69 godina i podrazumeva da se žene pozivaju na nivou opština na mamografiju. Snimke tada gledaju dva nezavisna radiologa i ukoliko postave sumnju na postojanje karcinoma, rade se dodatni pregledi – ističe dr Žegarac.
Nova bolnica između Deligradske i Bulevara oslobođenja
Podsećamo da je u nedavnom razgovoru za „Politiku” profesor dr Danica Grujičić, direktorka ovog instituta, istakla da ne sme više da se čeka na izgradnju novog objekta.
– Mislim da će u junu naredne godine krenuti izgradnja. Ove godine moraju da se reše neka pravna pitanja, da se raščisti teren, da se završi projekat. Lokacija za novu bolnicu je između Deligradske ulice i Bulevara oslobođenja. Posle korone je sve poskupelo, pa se sada procenjuje da će izgradnja koštati 520 miliona. U tu cenu smo uračunali i nabavku „proton bima”, odnosno zračenje onkoloških pacijenata česticama. Ono je manje štetno. Pored toga, preko kabineta premijerke Brnabić nam se nudi izgradnja objekta za hadronsku terapiju. Finansiranje toga bi išlo preko Evropske unije, što je fantastično jer pored terapije takvo postrojenje znači i razvoj bazične nauke i mogućnost da se visokokvalifikovani kadrovi zadrže u zemlji. Drago mi je da imamo punu podršku gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je već razgovarao s urbanistima o sledećim koracima oko našeg projekta – istakla je tada dr Grujičić.
