Broj registrovnih migranata u Srbiji se udvostručio u odnosu na prošlu godinu, kada ih je bilo registrovano oko 43.000. Od početka godine, zvanično je registrovano više od 86.000 migranata u Srbiji. Situacija je slična i u zemljama regiona. Najveći broj njih dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, ali i iz zemalja severne Afrike. Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je za RTS da su kampovi u Srbiji puni i upozorio da prisustvujemo jednoj teškoj situaciji koja preti da postaner humanitarna kriza ako se ne povećaju kapacitete.
„Vrlo često ljudi borave i van kampova, u okolinama, u stotinama, pa čak i hiljadama. U Preševu se preko 1.100 ljudi nalazi u kampu, 50 ljudi spava na otvorenom. U Somboru, pak, sa druge strane, negde između 600 i 700 ljudi spava na otvorenom oko kampa, a kamp je popunjen. Slična situacija je i u Subotici”, naveo je Đurović.
Kako je rekao, kapacitet kampova u Srbiji je 6.000 mesta za letnje uslove. To znači, kaže, da kapaciteti nisu dovoljni.
Govoreći o ruti kojom se kreću izbeglice, Đurović je objasnio da oni i dalje najviše dolaze u Srbiju sa juga, pre svega preko Severne Makedonije, sa teritorije Kosova, iz Bugarske.
„To su glavni načini kako ljudi dolaze do nas i onda migracija ide ili prema Bosni ili prema srpsko-mađarskoj granici gde ljudi masovno pokušavaju u ovom trenutku da granicu i pređu, a takva je situacija bila i od početka godine”, rekao je Đurović.
Prema njegovima rečima, Mađarska granica iako je celom dužinom ograđena, iako postoje značajne mađarske snage, i policijska i vojne, koje kontrolišu granicu, je ustvari i najpropusnija granica, što govori o tome da koncept ovakve borbe sa migracijom ne daje rezultate na terenu.
Đurović je rekao da na toj lokaciji ima i nasilja, ali i da mađarske vlasti „guraju“ u Srbiju stotine ljudi dnevno koje uhvate u pokušaju prelaska granice.
„To se dešava svakodnevno, pa stvara začepljenje i tešku situaciju na severu naše zemlje“, naglasio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
U Srbiju izbeglice ulaze i ilegalno, mimo graničnih prelaza, a Đurović kaže da se to dešava celom dužinom „zelene granice“. „To znači da koriste svaki mogući način i uz pomoć krijumčara ljudi i njihove navigacije sa obe strane granica, da uđu kod nas. Jedna od najpropusnijih tačaka je, naveo je, oko Preševa.
Nedavno potpisanim sporazumom Srbiji je dodeljen grant od 36 miliona evra kao vid pomoći za zbrinjavanje migranata i borbu protiv ilegalnih migracija. Kao vid dodatne borbe protiv ovog problema, najavljeno je i da će na granicu Srbije i Severne Makedonije biti upućene dodatne snage Fronteksa.
