Istanbul je grad u kome se svakodnevno susreću prošlost i budućnost. Možda u tome ima neke simbolike za Crvenu zvezdu. Ipak, ako nas je novija istorija nečemu naučila, to je da se u Zvezdi iz prošlosti ništa nije naučilo za budućnost. U stvari, u prošlosti se živi.
Ne zna se šta je gore, ako je Zvezda onako izgubila od Efesa namerno ili slučajno. U svakom slučaju je skandalozno i ne bi smelo da prođe bez kazni za trenera, igrače ili neke veće promene. To se neće desiti jer je Crvena zvezda jedini klub u Evroligi kojoj to nije prioritetno takmičenje.
Odnosno, na zimu jeste, a na proleće uveliko nije. I tako iz sezone u sezonu. A za loše godine u Evropi šablonski se okrivljuju oni koji uveliko nisu tu i nemaju nameru da se svađaju po medijima, Saša Obradović, Dejan Radonjić, Duško Ivanović… Nikako da dođe na red krivica onih koji su sve vreme tu. Zvezda se takmiči globalno, ali radi lokalno. Iz nemogućnosti i neznanja da se izdigne na elitni nivo, klub sve više funkcioniše na nivou ABA lige, a ne Evrolige. I u poslednjih nekoliko sezona ima jedan cilj, da pobedi Željka Obradovića.
Koliko god bio veliki rivalitet u Beogradu i koliko god mnogi navijači i likovali zbog sramnog poraza u Istanbulu jer je na taj način ispao Partizan, Crvena zvezda bi trebalo (a nije) da bude iznad toga. Janis Sferopulos je otišao sa ekipom u Istanbul da odigra maksimalno. I petorka i izmene i priprema utakmice. Videlo se da je pokušao. Nije uspeo. Crvena zvezda je sezonu u Evroligi završila skorom 1-9. I porazom od 45 poena razlike.
Pošto su, eto, treneri glavni u Zvezdi za dovođenje igrača, u njegovoj eri su stigli Džavonte Smart i Fredi Gilespi, kao i Trej Tompkins. Da li uopšte treba komentarisati prvu dvojicu?! Tompkins se od februara sprema za finale ABA lige, da iz kornera Partizanu ubaci dve trojke. Zbog toga je tu.
Lokalno razmišljanje i funkcionisanje. U međuvremenu su Mozes Rajt i Dan Oturu bili najbolji igrači na utakmicama protiv Zvezde. Došli su tokom sezone u Olimpijakos i Efes iz Merkezefendija, kluba koji se bori za opstanak u Turskoj.
Čime je konkretno Sferopulos zaslužio da i dalje bude trener Crvene zvezde? Ili su u klubu svesni kakvog su Frankenštajna od ekipe sastavili letos. Oko toga nema dileme, ali ekipa nije unapređena tokom godine već naprotiv.
Klub je uspeo i to da najveći talenat u poslednjih 10 godina, koji je pri tom „dečko sa tribine“, odigra nešto više od 10 utakmica u crveno-belom u dva odvojena mandata. Dolazak Nikole Topića usred sezone u marketinške svrhe bio je propraćen lošom srećom i teškom povredom kolena. Njega sada očekuje NBA draft, odlazak u Ameriku i razmišljanje da li je moguće da nije ostavio nikakav trag u Zvezdi. Nije bilo do njega. Setimo se samo administrativnih grešaka iz prošle sezone.
U Istanbulu (a i ranije) videlo se da Crvena zvezda ima još problema. Ima nekolicinu preplaćenih inostranih igrača koji ni kvalitetom ni mentalitetom nisu za Crvenu zvezdu. Ali bogami, ima i nekolicinu srpskih igrača koji se ponašaju kao da su deo vlasničke strukture. Koji igraju za novac koji je značajno iznad njihove trenutne tržišne vrednosti i mogu da ga dobiju samo u Crvenoj zvezdi. Kako bi lokalni ponovo postao globalni klub, potrebno je njihove uloge učiniti optimalnim. Za plate je već kasno.
Sa komentatorske pozicije u hali u Istanbulu moglo je da se vidi kome su od ostalih teže pala dešavanja na terenu. Bolomboj je vojnički stao u zaštitu saborca, Hanga je na jednom tajm-autu ostao da sedi držeći se za glavu, Mitrović je pokušao da doprinese na terenu, Gedraitis se borio, ali je blago reći da nije u formi. Miloš Teodosić verovatno nikad u karijeri nije gubio 28 razlike (72:44) pa je odreagovao instinktivno. Ipak, to što je uradio samo je upotpunilo vašarski ambijent čitavog događaja.
Ova sezona je bila najlošija za Crvenu zvezdu u Evroligi kad se sagledaju sve okolnosti. Novca je bilo više nego ranije, ali je to nivelisano greškama uprave. Ovo je sedma sezona otkako je Evroliga promenila format takmičenja. Crveno-beli nijednom nisu ušli u plejof, a samo Asvel i Alba imaju lošiji učinak u tom periodu.
Počinje plej-of ABA lige. Zvezda se za njega priprema još od pobede u finalu Kupa. U međuvremenu je dobila jednu utakmicu u Evroligi i porazom u Istanbulu ozbiljno narušila ugled kluba. Pa će onda sledeće sezone biti potrebno da neki novi Mozes Rajt dođe tokom sezone, a on će otići na neko drugo mesto. To neće biti slučajno. Smart i Gilespi će biti maksimum.
Ekipa Janisa Sferopulosa ima realne šanse da osvoji ABA ligu. Po nekim najavama, sprema se finale u Pioniru. Ultimativna prednost domaćeg terena. Biće tu opet svega i svačega, kao i obično kad se komšije sastaju bez gostiju sa strane. U slučaju pobede, u Crvenoj zvezdi će bez ustezanja sezonu proglasiti uspešnom. I to će ići u prilog lokalnom načinu razmišljanja. Ali to nije bio plan, to je postao plan, u nemoći ispunjavanja onog primarnog. I to se dešava već sezonama unazad. Za klub koji više od decenije uredno igra u Evroligi, samo to takmičenje bi trebalo da bude merilo uspešnosti sezone. I naravno da se od Zvezde ne očekuje da bude šampion Evrope, ali poneki plej-of bi morao da se omakne u tolikom vremenskom periodu.
Crveno-beli su 2015. izgubili od Himkija sa 38 razlike i kasnije te sezone uz dolaske Milera i Kinzija plasirali se u četvrtfinale Evrolige. Sada 2024. godine izgubili su 45 razlike od Efesa i uz dolaske Smarta i Gilespija plasirali se u četvrtfinale ABA lige.
