U vreme kada se svet opasno primakao granici ratnih sukoba svetskih razmera, kada svakodnevno stižu slike razaranja iz Ukrajine i Gaze, nadu da nije sve izgubljeno daju oni koji teže miru i prijateljstvu. Jedna od takvih je Zdenka Madacki, biciklistkinja koja je 3. maja iz Sarajeva krenula na “Put mira i prijateljstva -Sarajevo-Beograd-Zagreb-Sarajevo” sa željom da poveže ljude tri države u veliki lanac prijatelja biciklista u svim mestima kroz koja prođe okrećući pedale.
Planira da putuje devet dana i prevali oko 1.400 kilometara. Od grada do grada ima 1.200, a kroz gradove još oko 200 i kada sve te kilometre ostavi iza sebe planira da ponovo u Sarajevu bude 12. maja.
U Loznicu je stigla drugog dana puta, pošto je prenoćila u etno-selu Sunčana reka u Gornjoj Koviljači. Stigla je nešto pre sedam sati toga jutra u pratnji biciklista Aleksandra Novičića iz Bijeljine, koji je sačekao u Zvorniku i Lozničanina Dragana Vasića. Njih dvojica su je na putu ka Šapcu ispratili do Lešnice.
– Ideja se rodila pre nekih šest meseci i sada sam konačno na putu. Pošla sam iz Sarajeva, do Sokolca su me pratili biciklisti, pa sad iz Loznice idem za Šabac, Obrenovac i Beograd. Posle slede Novi Sad, Osijek, Virovitica, Zagreb, Prijedor, Jajce i na kraju Sarajevo. Voziću devet dana jer toliko imam godišnjeg domora, a dnevno ću prelaziti oko 150 kilometara. Imam podršku kolega biciklista koji će me dočekivati, kao Aleksandar i Dragan ovde, i voziti sa mnom određeni deo puta – pričala je Zdenka posle fotografisanja u centru Loznice.
Dodaje da joj kolege biciklisti obezbeđuju smeštaj.
– Sve se zasniva na biciklističkoj solidarnosti jer su u biciklizmu svi isti, niko ne pita ko si, šta si već uživamo u vožnji i druženju. Cilj je da ovom vožnjom pokažem da za prijatelje granice ne postoje, što se više biciklista uključi to će naš lanac prijateljstva biti veći, a slogan ove vožnje je “Budi karika lanca” – objašnjava ona posle fotografisanja u centru Loznice.
Do sada nije imala ovako zahtevnu vožnju, nada se da će sve proteći u najboljem redu i zadovoljna je podrškom koju ima na društvenim mrežama.
– Za putovanje nemam sponzora, štedela sam za ovo, a nadam se da će naredne godine to biti na višem nivou. Volela bih da traje više dana, da obiđem više gradova i da vožnja mira i prijateljstva postane tradicionalna – kaže Zdenka koju u borbi sa kilometrima vode optimizam, vera u ljude i želja da vladaju mir i prijateljstvo jer, kako reče, to nam svima treba.
Put snima pa možda od svega bude na kraju i neki film, o tom-potom, kaže ova žena koja osmeh ne skida sa lica.
Vidim lepote
Zdenka vozeći bicikl upoznaje nove ljude, vidi lepote krajeva kroz koje prolazi pa je pre Loznice, zahvaljujući Vasiću, svratila u Banju Koviljaču za koju nije znala da je tako lepa.
– Stalno govorim da prilikom putovanja u automobilu ne vidite ništa, a na biciklu sve. Jedva čekam da upoznam i druge gradove kroz koje ću proći narednih dana i tome se baš radujem.
Nada u bolje sutra
Dragan Vasić, biciklista koji je svojevremeno na dva točka stigao do Krfa, Svete gore, Ostroga, Turske, Rumunije i Bugarske, kaže da je za Zdenkino putovanje saznao sa društvenih mreža i odmah je stupio u kontakt kada je video da će proći i lozničkim krajem.
-Želeo sam da joj pružim podršku i sa njom pređem deo puta. Drago mi je da postoje ovakvi ljudi koju bude nadu u bolje sutra. Nadam se da će uspeti da ostvari cilj, okupi i poveže što više ljudi u taj lanac prijateljstva i srećno stigne u Sarajevo onako kako je planirala – rekao je on pre nastavka Zdenkine vožnje ka srpskoj prestonici.
