Nevezano za to koliko agresivno budemo radili na smanjivanju zagađenja, klimatske promene prouzrokovane ogromnim količinama ugljen-dioksida koji se već nalazi u atmosferi smanjiće do 2050. godine globalni BDP za oko 38 biliona dolara, odnosno za skoro petinu.
Smanjivanje emisija štetnih gasova, međutim, ključno je da bi se izbegle dalje katastrofalne ekonomske posledice posle 2050. godine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Ukoliko se prosečna globalna temperatura značajnije poveća preko dva stepena Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, ekonomska šteta od klimatskih promena bi svake godine rasla čak desetine biliona dolara.
Prosečna temperatura na planeti se već popela za 1,2 stepena u odnosu na sredinu 19. veka, period koji se uzima za početak industrijske proizvodnje i korišćenja fosilnih goriva. Zbog toga su se širom planete pojačali toplotni talasi, suše, poplave i tropske oluje.
Godišnje ulaganje potrebno da se zadržimo ispod granice od dva stepena je tek deo štete koja bi bila izbegnuta.
„Ostajući ispod porasta od dva stepena Celzijusa mogli bismo da ograničimo gubitak prihoda na 20 odsto u odnosu na 60 odsto, koliko će iznositi ukoliko ne preduzmemo ništa“, naveo je vođa studije Maks Koc sa Instituta za istraživanje uticaje klimatskih promena u Potsdamu.
Ekonomisti se ne slažu s time koliko bi trebalo da bude potrošeno da bi se izbegla šteta od klimatskih promena. Neki pozivaju na ogromne investicije, dok drugi kažu da bi bilo efikasnije da se sačeka dok društva ne postanu bogatija i tehnologija naprednija.
Siromašne zemlje najviše pogođene
Uprkos tome što se novo istraživanje ne bavi direktno ovim pitanjem, procena o ogromnoj ekonomskoj šteti logično ukazuje na to da bi najsiromašniji bili najteže pogođeni.
„Naša računica je izuzetno važna za analize procene troškova i benefita“, navela je koautorka Leoni Venc.
Ovakva studija trebalo bi da utiče na strategije država za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, procene ekonomskih rizika i pregovore koje UN vodi oko kompenzacije zemljama u razvoju koje su jedva doprinele globalnom zagrevanju.
Tropske zemlje, čije se ekonomije već smanjuju zbog klimatskih promena, biće najteže pogođene.
„Države najmanje odgovorne za klimatske promene pretrpeće pad BDP-a 60 odsto veći od bogatih zemalja i 40 odsto veći od onih sa velikim emisijama ugljen-dioksida“, istakao je učesnik istraživanja Anders Leverman.
