Tokom nezapamćenog toplotnog talasa koji je pogodio Srbiju u prvoj polovini jula, rekordne temperature pratila je izrazito visoka potrošnja električne energije. Isti scenario ponavlja se i tokom novog toplotnog talasa u avgustu, piše Klima 101.
Krivac su, naravno, klima uređaji i drugi sistemi hlađenja, čija potrošnja tokom leta neslućeno raste kako u domaćinstvima, tako i u različitim industrijama, a posebno kada temperatura danima (i nedeljama) oscilira oko 40 °C, piše Klima 101.
Ovog jula, kako kažu podaci koje nudi ENTSO (Evropska mreža operatera prenosnog sistema), a potvrđuju i podaci Elektromreže Srbije, potrošnja je usled vrućina više puta prešla prag od 5.000 megavata.
Šta znači ta brojka? U pitanju je granica koju Srbija tipično prelazi samo tokom zime, kada je potrošnja struje po pravilu najveća.
Tokom ostatka godine, opterećenje tipično oscilira između 3.000 i 4.500 MW u toku dana. Ali ova slika se već godinama menja: leto, koje je nekada bilo vreme male potrošnje, sve je bliže zimi po potrošnji struje, piše Klima 101.
Ova promena u potrošnji, koju na svojoj koži uveliko oseća elektroenergetski sistem naše zemlje, po svemu sudeći nastaviće da se razvija jer nas očekuju sve toplija leta, i sve češći i intenzivniji toplotni talasi.
Da li je naša energetika spremna na ovu sve ekstremniju budućnost? I da li radi ono što je neophodno kako bi se prilagodila?
Hlađenje je postalo neophodno tokom vrelih leta, a udeo domaćinstava sa klima uređajem je dramatično porastao u poslednjih 15 godina
Kako pokazuju podaci koje nudi ENTSO, Srbija je tokom nekoliko leta u poslednjih 10 godina dostizala granicu od 5.000 MW. To se, primera radi, dogodilo 2017. godine, koje je inače ostalo upamćeno kao drugo najtoplije u istoriji merenja u Srbiji.
Naravno, opterećenja po elektroenergetski sistem ne zavise od prosečnih letnjih temperatura, već od maksimuma koji se dostižu u toku dana. Najveća potrošnja događa se u popodnevnim časovima, kada su temperature najviše, kao i u večernjim satima, kada individualna domaćinstva u proseku najviše troše, navodi Klima 101.
Hlađenje je u letnjim mesecima postalo gotovo pa nezaobilazan činilac našeg zdravlja i komfora, iako kao takvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato.
Neophodno je da prepoznamo koren problema: ne možemo tek tako govoriti o, niti zagovarati smanjenje potrošnje tokom leta. Hlađenje je u letnjim mesecima postalo gotovo pa nezaobilazan činilac našeg zdravlja i komfora, iako kao takvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato.
Jedan jasan pokazatelj ove relativno nove promene je i tržište klima uređaja. Kako navodi Republički zavod za statistiku, sa podacima koji se nažalost završavaju 2019. godine, udeo domaćinstava koji poseduju klima uređaj porastao je sa 7,8% 2006. godine na 37,8% 2019. godine.
Sa takvim rastom instalacija, sasvim je očekivano videti drastične promene u ukupnoj potrošnji.
U takvim uslovima, ako proizvodnja nije dovoljna, dolazi do uvoza struje – ali i do rasta cena struje usled povećane potražnje. Ali ovde nije tema samo cena uvoza, gde se previsoke cene mogu „zaobići” pravovremenom kupovinom na berzi.
I pored drastičnog rasta letnje potrošnje struje, EPS i dalje tokom leta vrši velike projekte održavanja i remonta svojih kapaciteta
Aktuelna naučna saznanja ukazuju na potrebu za adaptacijom širom Evrope, gde je letnja potrošnja, a posebno u južnijim državama, sve veća. Štaviše, određena istraživanja pokazuju da se, usled klimatskih promena, a u zavisnosti od lokalnih uslova, godišnji maksimumi potrošnje mogu pomeriti sa zime na leto.
Međutim, rekordna letnja potrošnja još uvek nije promenila neke naše energetske navike, pa EPS, po svemu sudeći po inerciji, i dalje velike projekte remonte i održavanja elektroenergetskih kapaciteta sprovodi – leti.
Nekada je ovakav raspored imao smisla – ali leto odavno nije vreme niske potrošnje.
Planovi za promenu sezonskog rada za sada ne vide u zvaničnim dokumentima iz oblasti energetike, kao što je upravo objavljen Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, kao ni u Trogodišnjem planu poslovanja EPS-a za period 2024-2026. godine, gde su izneseni planovi i procenjeni troškovi održavanja i remonta elektroenergetskih kapaciteta za naredne tri godine, ali samo na godišnjem, a ne i na sezonskom nivou.
U Programu prilagođavanja posebno su, kao posledica klimatskih promena, navedeni „poremećaji u raspodeli za potražnjom energije i povećana opasnost od prekomerne potražnje tokom letnjih meseci.”
Međutim, ova tema nije potpuno zaobiđena u domaćem zakonodavstvu: ona jeste pokrivena u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine.
Naime, u Programu prilagođavanja posebno su, kao posledica klimatskih promena, navedeni „poremećaji u raspodeli za potražnjom energije (promena u godišnjoj raspodeli u potrošnji) i povećana opasnost od prekomerne potražnje tokom letnjih meseci.”
Kako bismo se prilagodili na ovu promenu, u Programu se nalaže sprovođenje nekoliko mera, među kojima je ključna uspostavljanje operativne prognoze na sezonskom nivou, što podrazumeva i unapređenje kapaciteta Republičkog hidrometeorološkog zavoda da vrši i takve specijalizovane prognoze, koje bi pomogle EPS-u u boljem planiranju održavanja.
Ova mera – kao i druge mere iz Programa, koje bi mogle drastično da unaprede funkcionisanje našeg društva u svetlu mnogobrojnih posledica klimatskih promena – trenutno čekaju na realizaciju, i zavise od podrške relevantnih aktera: ne samo RHMZ-a i EPS-a, već i šire, Vlade Srbije, a posebno Ministarstva finansija koje mora da odobri ovakve investicije.
Deo rešenja može biti i povećano oslanjanje na solarnu energiju, koja upravo u uslovima toplotnih talasa dostiže najveću proizvodnju struje – ali Srbija na polju solarnih kapaciteta za sada kaska za mnogim zemljama u Evropi, i ostatku sveta.
Ukoliko izostane podrška relevantnih institucija, a proces adaptacije bude usporen, nastavićemo da svedočimo ovakvim posledicama, sa vrućinama koje će praviti sve veće pritiske na naš elektroenergetski sistem.
