Uticaj klimatskih promena se ne oseća podjednako u različitim područjima. Zapravo, sve veći broj istraživanja ukazuje da su stanovnici najsiromašnijim krajeva sveta takođe i najosetljiviji na uticaje klimatskih promena na zdravlje, ali i da je najmanje verovatno da će moći da im se prilagode.
Međutim, nije samo siromaštvo faktor koji utiče na to kako će se ljudi prilagoditi klimatskim promenama, već studije pokazuju da je i pol osobe bitan. Klimatske promene zapravo mogu imati različite uticaje na zdravlje muškaraca i žena, s tim što su žene osetljivije na njih.
Klimatske promene ugrožavaju zdravlje žena, kako u vreme mira tako i tokom sukoba, pokazuju podaci američkog Nacionalnog instituta za zdravlje.
Žene se češće suočavaju sa zdravstvenim rizicima
Analiza 130 različitih studija otkriva da se žene i devojke u većem broju slučajeva suočavaju sa ozbiljnijim posledicama po zdravlje usled klimatskih promena, u poređenju sa muškarcima i dečacima, kod kojih je ovaj rizik znatno niži.
Čak 68 odsto, odnosno 89 od 130 studija pokazalo je da su žene češće pogođene uticajima na zdravlje povezanim sa klimatskim promenama nego muškarci.
Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u Francuskoj, Kini i Indiji ili u tropskim ciklonima u Bangladešu i na Filipinima, nego što je to slučaj sa pripadnicima muškog pola.
U mnogim svetskim regionima žene su češće od muškaraca izložene pritiscima, partnerskom nasilju i nemogućnosti nabavljanja hrane usled ekstremnih vremenskih prilika.
Danas su u svetu sve češći, ali i intenzivniji ekstremni vremenski događaji, koji nastaju kao posledica klimatskih promena. Kroz 53 različite studije ispitivan je uticaj ovakvih događaja na zdravlje muškaraca i žena, a čak dve trećine ovih istraživanja pokazalo je da žene češće doživljavaju ozbiljnije povrede od muškaraca.
Čak 68 odsto, odnosno 89 od 130 studija pokazalo je da su žene češće pogođene uticajima na zdravlje povezanim sa klimatskim promenama nego muškarci.
Podaci koje smo dosad naveli ukazuju da će žene, ukoliko se intenzitet posledica klimatskih promena još poveća, imati veći problem da se izbore sa svim negativnim posledicama.
I u Srbiji je zabeležen veći uticaj klimatskih promena na zdravlje žena nego muškaraca, te je tokom toplotnog talasa između 16. i 24. jula 2007. godine, stopa smrtnosti starijih osoba povećana je čak za 76 odsto u odnosu na prosečnu stopu smrtnosti, a mortalitet žena je bio dvostruko veći od mortaliteta muškaraca.
Način života u ugroženim krajevima predstavlja dodatan rizik za žene
U siromašnijim delovima sveta, koji su teže pogođeni klimatskim promenama, žene su često one koje brinu o domaćinstvu, deci, ali i nabavljaju vodu i hranu potrebnu za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Prilikom odlaska do najbližeg izvora vode, one prelaze i do nekoliko kilometara. Međutim, uz sve češće i dugotrajnije suše, taj put se dodatno povećava, jer neki izvori presuše, a i uslovi za pešačenje postaju izuzetno teški, pogotovo uz teret koji nose.
Prirodne katastrofe i povećanje saliniteta reka usled porasta nivoa mora utiču na dodatno pogoršanje kvaliteta vode. Na primer, žene u delovima Indije i Bangladeša suočene su sa zdravstvenim i ekonomskim problemima zato što reke postaju slanije, čime dolazi do nedostatka vode koja može da se koristi u ishrani.
Izvori vode nestaju, njen kvalitet je sve lošiji, a žene usled tih nepogodnosti imaju dodatan problem da obavljaju aktivnosti poput kuvanja, čišćenja i brige o deci, što su u ruralnim delovima sveta njihove glavne obaveze.
Međutim, to nije najveći problem sa kojima se one suočavaju. Usled klimatskih promena, smanjivanjem resursa, zemljište postaje sve manje plodno, zbog čega raste rodno zasnovano nasilje i eksploatacija žena, pokazuju podaci Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).
Dodatnim problemima izložene su klimatske izbeglice. Zapravo, kada su devojke i žene raseljene, one često nisu u mogućnosti da nastave školovanje i omoguće finansijsku samostalnost. Devojke izbeglice imaju upola manju verovatnoću da će pohađati školu od dečaka izbeglica.
Žene i devojke se takođe suočavaju sa većim stopama dečjih brakova, nasilja u porodici, seksualnog nasilja i trgovine ljudima zbog klimatskih promena.
Procenjuje se da bi u Malaviju posledice klimatskih promena mogle da dovedu do 1,5 miliona novih dečijih nevesta u narednim godinama. Takođe, podaci iz Australije pokazuju da stepen porodičnog nasilja skoči nakon šumskih požara, koji su poslednjih godina postali intenzivniji i dugotrajniji.
Dugačak je put do postizanja rešenja
Postizanje rešenja nije lako iz mnogih razloga, pre svega zbog veće verovatnoća da će žene živeti u siromaštvu od muškaraca, ali i zbog toga što one u manjem broju uživaju osnovna ljudska prava, poput mogućnosti da se slobodno kreću i stiču zemlju, a usled svega toga suočavaju se sa sistemskim nasiljem koje tokom perioda nestabilnosti dodatno eskalira.
Ovakvi problemi su prepoznati u međunarodnoj zajednici, ali zbog različitih faktora, među kojima su ekonomski i kulturološki, veoma je teško da se izloženost žena rizicima usled klimatskih promena poboljša.
„Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) otkrio je da se rodne nejednakosti dodatno naglašavaju u dodiru sa opasnostima povezanih sa klimom, a one rezultiraju većim opterećenjem žena, profesionalnim opasnostima u zatvorenom i na otvorenom, psihološkim i emocionalnim stresom i većim mortalitetom u poređenju sa muškarcima“, objasnila je međuvladin specijalista UN Women Verona Kolantes, za Global Citizen.
Prepoznavši rodno nejednak uticaj klimatskih promena, čak su i u Pariski sporazum utkane posebne odredbe kojima se osigurava da žene dobiju dodatnu podršku u suočavanju sa opasnostima od klimatskih promena.
Iako klimatske promene nesrazmerno jače pogađaju žene, one su ih dovele su i do toga da uhvate poluge moći u trenutku duboke nesigurnosti, i da u skladu sa iskustvima poboljšaju pravila društva u trenucima kada su sistemi moći i ekonomije postali nemoćni.
Klimatske aktivistkinje poput Grete Tunberg i Vanese Nakate pomogle su da se globalni ekološki pokret proširi, te danas u gotovo svim delovima sveta možemo da svedočimo različitim oblicima borbe za čistiju budućnost planete.
Takođe, i žene koje su svetski lideri poput Kristijane Figueres znatno su pomogle da se postignu iskoraci u institucionalnom smislu u borbi sa klimatskim promenama. Konkretno, Figueres je bila jedna od najzaslužnijih lidera koji su uticali na donošenje Pariskog sporazuma.
Nije zanemarljiv ni uticaj žena koje se u svojim lokalnim zajednicama bore protiv klimatskih promena, te žene u zemljama poput Kenije i Indije transformišu svoje zajednice ka zelenoj budućnosti.
U današnje vreme žene su i dalje daleko podložnije negativnom uticaju klimatskih promena nego što je slučaj sa muškarcima. Kao što smo naveli, razlozi za to su mnogobrojni, a put do rešenja nije lak. Međutim, danas se glas žena čuje glasnije nego ikada, što u budućnosti može da bude vetar u leđa ka smanjenju izloženosti žena posledicama klimatskih promena.
