Za­što Su­bo­ti­ča­ni za­ra­đu­ju ma­nje

Pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog za­vo­da za sta­ti­sti­ku, pro­seč­na za­ra­da u Sr­bi­ji za ok­to­bar pro­šle go­di­ne iz­no­si­la je 75.353 di­na­ra, a za isti me­sec za­po­sle­ni u Su­bo­ti­ci pro­seč­no su za­ra­di­li 65.680 di­na­ra. Pre­ma re­či­ma Ištva­na Hu­đi­ja, pred­sed­ni­ka Sa­ve­za sa­mo­stal­nih sin­di­ka­ta Su­bo­ti­ce, ova­ko ve­li­ko za­o­sta­ja­nje pro­seč­ne pla­te Su­bo­ti­ča­na za pla­tom u Sr­bi­ji, u vi­si­ni od go­to­vo 10 hi­lja­da di­na­ra, ni­je bi­lo ka­rak­te­ri­stič­no u ra­ni­jem pe­ri­o­du.

Pre­gled sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka po­ka­zu­je da je, pri­me­ra ra­di, de­cem­bra 2018. go­di­ne pro­seč­na za­ra­da u Sr­bi­ji bi­la 49.901 di­nar, a u Su­bo­ti­ci 45.954 di­na­ra, što zna­či da je za ne­što vi­še od če­ti­ri go­di­ne jaz iz­me­đu dve pro­seč­ne za­ra­de udvo­stru­čen.

Po­sto­ji vi­še raz­lo­ga za to sma­tra Hu­đi. „U Su­bo­ti­cu je do­šao ve­li­ki broj ve­li­kih kom­pa­ni­ja, što je­ste po­zi­tiv­no, jer je ve­li­ki broj Su­bo­ti­ča­na i sta­nov­ni­ka okol­nih me­sta ov­de za­po­slen, ali ono što sin­di­kat oče­ku­je je­ste da se rav­no­mer­ni­je ras­po­re­đu­je za­ra­da i da se vi­še obra­ti pa­žnja na rad­ni­ke i da za­po­sle­ni mo­gu da ostva­ru­ju ve­ća pra­va ne­go što im za­kon i mi­ni­mal­ne za­ra­de do­zvo­lja­va­ju. Na­kna­de za te ope­ra­tiv­ne, jed­no­stav­ni­je po­slo­ve u ovim kom­pa­ni­ja­ma kre­ću se ma­lo iz­nad me­di­jal­ne pla­te, od­no­sno za­ra­de ko­ju pri­ma pre­ko 50 od­sto za­po­sle­nih, a to je oko 57 hi­lja­da di­na­ra. Kom­pa­ni­je ko­je su pri­ma­le sub­ven­ci­je od dr­ža­ve ima­le su i uslov da za­po­sle­ni­ma na mi­ni­mal­nu pla­tu mo­ra­ju da­ti 20 od­sto vi­še. Po­red svih po­sku­plje­nja ko­ja nam se de­ša­va­ju, pla­te su ma­le i one bi mo­ra­le da se ko­ri­gu­ju i to če­šće ka­ko bi se rav­no­mer­ni­jom ras­po­de­lom do­bi­ti po­bolj­šao ma­te­ri­jal­no-so­ci­jal­ni po­lo­žaj za­po­sle­nih”, sma­tra pr­vi su­bo­tič­ki sin­di­ka­li­sta. Hu­đi ka­že da su ta oče­ki­va­nja i zbog to­ga što i sa­mi ru­ko­vo­di­o­ci u ovim kom­pa­ni­ja­ma, po­seb­no sme­šte­nim u okvi­ru Slo­bod­ne zo­ne, is­ti­ču da su bo­lje po­slo­va­li to­kom pro­šle ne­go u 2021. go­di­ni.

„Oče­ku­je­mo da se to od­ra­zi i na za­ra­de, jer Su­bo­ti­ca i po kva­li­te­tu i po rad­ni­ci­ma za­slu­žu­je da nje­ni rad­ni­ci ima­ju re­pu­blič­ki pro­sek”, ka­že Hu­đi.

Ni­je iz­ne­na­đe­nje i da se je­dan deo po­slo­da­va­ca, zbog ve­li­kih za­hva­ta­nja iz za­ra­da za­po­sle­nih, od­lu­ču­je na is­pla­tu mi­ni­mal­ca, a deo za­ra­de is­pla­ću­je „na ru­ke”.

Je­dan od bit­nih raz­lo­ga stal­nog za­o­sta­ja­nja za re­pu­blič­kim pro­se­kom u za­ra­da­ma je i pro­fil in­du­stri­je ko­ja je za­stu­plje­na u Su­bo­ti­ci.

„Ova­mo ni­su do­ve­de­ne fa­bri­ke vi­so­ke teh­no­lo­gi­je, kom­pa­ni­je ko­je se ba­ve vi­so­kim teh­no­lo­škim raz­vo­jem, ne­do­sta­je nam i fa­kul­tet ko­ji bi pro­mo­vi­sao no­ve zah­te­ve tr­ži­šta i ško­lo­vao no­ve struč­nja­ke u po­je­di­nim obla­sti­ma”, sma­tra Hu­đi.

Ma­da Su­bo­ti­ca va­ži za je­dan od gra­do­va sa ve­li­kim bro­jem IT struč­nja­ka i ve­li­kim bro­jem fri­len­se­ra, me­đu­tim, u sin­di­ka­tu is­ti­ču da ta, če­sto ve­o­ma pro­fi­ta­bil­na za­ni­ma­nja, za­ra­du sti­ču oba­vlja­ju­ći po­slo­ve za stra­ne kom­pa­ni­je, te da nji­ho­vi pri­ho­di ni­su ov­de re­gi­stro­va­ni kao za­ra­de. Osim to­ga, po­gra­nič­ni po­lo­žaj Su­bo­ti­ce, kao i ve­li­ki broj dvoj­nih dr­ža­vlja­na otvo­ri­li su mo­guć­nost jed­nom bro­ju gra­đa­na da ži­vi ov­de, a za­ra­đu­je u Ma­đar­skoj, od­no­sno u evrop­skom su­sed­stvu.

Pre­ma po­da­ci­ma sin­di­ka­ta u Su­bo­ti­ci, ne­do­sta­ju gra­đe­vin­ci, va­ri­o­ci, bra­va­ri, stru­ga­ri, pe­ka­ri, elek­tri­ča­ri, elek­tro­me­ha­ni­ča­ri i za te stru­ke du­al­no obra­zo­va­nje se po­ka­za­lo kao do­bro re­še­nje, ka­že Hu­đi.

U Su­bo­ti­ci je u po­sled­nje vre­me pri­me­tan i ve­ći broj rad­ni­ka iz Tur­ske na gra­đe­vi­na­ma, kao i rad­ni­ka sa Da­le­kog is­to­ka, ko­ji su an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma u ugo­sti­telj­stvu.