Već više od 20 godina, stručni tim sa Biološkog fakutleta u Beogradu, zajedno sa Nacionalnim parkom Tara i preduzećem Srbijašume, prati kretanje medveda u njihovim nepristupačnim staništima po Srbiji.
U toku tog perioda, primetili smo promene u ponašanju medveda tokom zime, kada oni tradicionalno hiberniraju – pojedine jedinke budile bi se više puta tokom zime, a zatim ponovo nastavljale hibernaciju u istom ili drugom brlogu, a druge jedinke ostajale su preko zime delimično ili potpuno aktivne.
Zašto neki medvedi s vremena na vreme „preskoče” hibernaciju? Odgovor leži u određenim ljudskim aktivnostima, ali i u klimatskim promenama, koje sa sobom dovode, između ostalog, blaže zime i sa njima niz drugih promena u ponašanju medveda (i drugih životinja).
U područjima gde su zimski periodi surovi, hibernacija se često sreće kao strategija koja životinjama omogućava da se izbore sa nepovoljnim uslovima sredine.
Za razliku od tzv. ektotermnih životinja, kod kojih telesna temperatura zavisi od spoljašnje temperature, pa hibernacija predstavlja jedini način da se preživi hladan zimski period, kod endotermnih životinja, kakvi su sisari, hibernacija se sreće samo kod pojedinih vrsta.
Naime, kako održavanje stalne telesne temperature zahteva utrošak energije, koja se ne može lako nadoknaditi kada u prirodi nema dovoljno hrane, pojedinim sisarima je mnogo isplativije da spuste telesnu temperaturu i uđu u hibernaciju ili „zimski san“. Takve životinje se još zovi i hibernatori i među njih spadaju veverice, tekunice, ježevi, puhovi, jazavci ali i – medvedi.
Medvedi su najkrupniji sisari kod kojih se uočava hibernacija, ali treba napomenuti da medvedi nisu pravi hibernatori. Za razliku od pravih hibernatora kod kojih telesna temperatura drastično opada, medvedi doživljavaju samo blagi pad temperature, od svega par stepeni Celzijusa. Upravo zbog toga, medvedi su u stanju da relativno brzo povrate svoju metaboličku aktivnost i postanu potpuno aktivni.
Srbija je jedina evropska zemlja na čijoj teritoriji žive tri različite populacije medveda.
Populacija na zapadu i jugozapadu (centralne) Srbije, koja je vezana za Dinarske planine, naša je najbrojnija populacija, dok su one na severoistoku i istoku centralnih delova zemlje daleko manje. Trenutne procene ukazuju na to da se brojnost medveda u Srbiji povećala u odnosu na procene od pre desetak godina, i da sada već možemo govoriti o trocifrenom broju medveda, mada je davanje ovakvih procena vrlo nezahvalan posao kada radite sa vrstama kao što je medved.
Naime, medvedi imaju jako velike teritorije i njima državne granice ne predstavljaju nikakve prepreke, tako da često jedinke koje registrujemo kod nas mi zapravo delimo sa susednim zemljama, pre svega sa Bosnom, Crnom Gorom i Bugarskom.
Istraživanja i praćenje medveda sprovode se u okviru zaštićenih područja, a s obzirom na to da medvedi kod nas naseljavaju uglavnom nepristupačne predele, ali i činjenicu da maksimalno izbegavaju blizinu ljudi, jedini način da na brz (i po životinje bezopasan) način prikupimo veliki broj podataka je zahvaljujući tzv. telemetrijskim istraživanjima.
Ova istraživanja se zasnivaju na postavljanju GPS ogrlica oko vrata medveda, zahvaljujući kojima mi pratimo njihovo kretanje u prirodi. Medvedi se u proseku prate između 1 i 3 godine, zavisno od njihovog uzrasta i reproduktivnog statusa, nakon čega se ogrlice otvaraju i spadaju sa životinje.
Podaci prikupljeni na ovakav način nam omogućavaju da bolje razumemo ponašanje medveda, kako bi unapredili upravljanje njihovim populacijama i time obezbedili dugoročan opstanak ove vrste kod nas. Osim uvida u to kada, koliko i kuda se naši medvedi kreću, ovakvi podaci su idealni za bolje razumevanje njihovog hibernacijskog ponašanja, jer zahvaljujući njima možemo dobiti tačan uvid u to da li su i gde hibernirale jedinke koje pratimo.
Nedavno sprovedena istraživanja su potvrdila da se ponašanje naših medveda tokom zime menja.
Treba, doduše, naglasiti da se ove promene ne odnose na ženke koje su skotne ili sa sobom imaju mlade, jer je za njih hibernacija, prema dosadašnjim naučnim saznanjima, obavezna.
Od 20 analiziranih medveda (i to 14 mužjaka i 6 ženki), koji su obeležavani i praćeni u periodu od 2007. do 2023. godine, kod 6 mužjaka smo zabeležili zimsku aktivnost. Od 6 aktivnih medveda, kod 3 jedinke smo zabeležili delimičnu aktivnost, gde su medvedi imali kratke periode odmora, dok su druge 3 jedinke bile u potpunosti aktivne čitave zime.
Iako su neki od aktivnih medveda praćeni i više od jedne godine, odsustvo hibernacije je zabeleženo samo u toku jedne zime, što nam je ukazalo da medvedi mogu da ispoljavaju različite obrasce u različitim godinama. Ukupno šest jedinki koje su bile aktivne u toku zime i ne zvuči kao neka velika brojka, ali ako uzmemo u obzir da smo mi za sada analizirali svega 14 mužjaka, to znači da je skoro polovina medveda bila aktivna tokom makar jedne zime.
U područjima gde zime nisu toliko duge i hladne, a hrana se u prirodi može naći preko cele godine, nije neobično da medvedi propuste hibernaciju. Ovakvi slučajevi su česti kod medveda na jugu arela (recimo u Španiji).
Međutim, klimatske promene dovele su do toga da i mnogi drugi krajevi, naročito u Evropi, imaju sve blaže zime. Porast zimskih temperatura, kao i sve manje prisustvo snežnog prekrivača kod nas, produžavaju period dostupnosti hrane u prirodi koja je na raspolaganju medvedima.
Osim toga, u Srbiji je široko rasprostranjena praksa dodatnog prihranjivanja životinja, gde se hrana iznosi životinjama na hranilišta, u različite svrhe. Pojedina hranilišta su namenjena za oporovak populacije medveda ali i smanjivanje konflikta sa ljudima, dok su druga namenjena za primamljivanje lovnih vrsta. Međutim, naši podaci ukazuju na to da medvedi vrlo rado posećuju sva hranilišta na koja se iznosi kukuruz, a koja se nalaze u okviru njihovih staništa.
