Dragulj srpske tradicionalne kuhinje – proja – našla se na Si-En-Enovoj listi 50 najboljih hlebova na svetu. Iako se svi hlebovi s kukuruzom kod nas nazivaju ovim imenom, proja je onaj najjednostavniji, napravljen od samo tri sastojka – krupno mlevenog kukuruznog brašna, vode i soli.
Ovaj jednostavan hleb danas je specijalitet koji se u našoj tradicionalnoj kuhinji servira uz meso, predjelo, čorbe, a ima i mnogo recepata koji su slični proji, poput projare, koja je u stvari proja sa pšeničnim brašnom kojoj su dodati sir, povrće ili neki drugi sastojci.
Za Miodraga Ilića, autora knjige „Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje” i organizatora festivala hleba, ovako rangirana proja u svetskim okvirima nije iznenađenje.
– Veština pripremanja hrane je svrstana u nematerijalnu baštinu i svi se trude da imaju što više tradicionalne hrane u ponudi. U poslednje vreme sve je više tih gastronomskih vodiča i rang-lista hrane koja podiže vidljivost turističke ponude. Tako je i u ovom slučaju, dobro je da se čuje i za proju. Ja pretpostavljam da se ta ocena odnosi na onu najjednostavniju proju s tri sastojka kakva se kod nas priprema tradicionalno. Još krajem 19. veka imamo podatke o tome, a u nekim imućnijim domaćinstvima ovim sastojcima se dodavala surutka ili mast – objašnjava Ilić.
Kako kaže, hleb je visoko rangirana namirnica, ima bogatu istoriju, duboko je ukorenjen u našu tradiciju i njegovo rangiranje je sasvim logično. Ono što je najvažnije u Srbiji u ponudi imamo i odlična brašna, organske žitarice i mogućnost da se ovakve vesti uvek iskoriste za promociju tog kvaliteta, kaže naš sagovornik.
Na listi najboljih hlebova na svetu navedeno je da je srpska proja vrsta kukuruznog hleba koji se servira uz raskošne mesne čorbe.
– To je jelo koje se često sprema sveže za porodične gozbe i služi toplo, pravo iz rerne uz slane dodatke, poput kajmaka i čvaraka – navodi se u obrazloženju ocene za našu proju.
Inače, dobri poznavaoci tradicionalne kuhinje kažu da se posebna proja konzumira u selu Markova Crkva kod Valjeva. Reč je proizvodnji organskih i integralnih vrsta brašna, koja se zasniva na mlevenju celog zrna na vodeničnom kamenu. Ovaj proizvođač žitarice uzgaja u uslovima sertifikovane organske proizvodnje, a posebno su poznati po šarenom kukuruznom brašnu koje je jedinstveno na tržištu i napravljeno je od mešanja belog, crvenog i žutog kukuruza.
Vlasnik ove proizvodnje Tomislav Sretenović kaže za „Politiku” da se u našoj ishrani sve više koristi kukuruzno brašno zbog njegovih nutritivnih i zdravstvenih prednosti. On objašnjava da ga ne iznenađuje da je proja na listi najboljih hlebova iako za njega to nije hleb.
– Hleb ne može da zameni proju ni proja hleb, ali je bitno da imamo u ponudi tako dobre proizvode koji su prepoznati i u svetu. Uspeh proje je u njenoj jednostavnosti – kaže Sretenović za naš list.
Da podsetimo da se jela iz naše zemlje sve češće nalaze na listama svetskih gastronomskih vodiča, kao i da turisti koji posećuju Srbiju često baš hranu navode kao razlog zbog koga dolaze.
Tako je nedavno i tradicionalni specijalitet užičkog kraja komplet-lepinja, prema oceni gastronomskog onlajn vodiča „Tejst atlas”, proglašen najboljim doručkom na svetu za 2023. godinu. U obrazloženju ocene, „komplet” je naveden kao „sve što je u njemu”. Za popis „100 najboljih doručaka na svetu” do 29. novembra 2023. godine bilo je registrovano 22.169 ocena, od kojih je sistem za glasanje prihvatio 15.007 glasova. Kako kažu iz ove kompanije, ideja ovog glasanja je da se promoviše kvalitetna domaća hrana i da se ljudi motivišu da stalno probaju neke nove ukuse i specijalitete. Na ovoj listi našao se upravo specijalitet iz Srbije.
