Jedinstveno tržište rada „Otvorenog Balkana”, čije su članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija, startovalo je 1. marta, a od 5. marta građanima ovih zemalja postale su dostupne elektronske usluge u okviru inicijative na portalu e-uprave.
Slobodan pristup tržištu rada znači da državljani iz neke od tri države mogu da odu u bilo koju drugu od dve zemlje i tamo rade pod istim uslovima kao i državljani tih zemalja.
Kako je pojasnio Mihailo Jovanović, ministar za informisanje i telekomunikacije, to je tehnički omogućeno povezivanjem tri nacionalna portala, jedino što je potrebno jeste da građani imaju nalog na portalu elektronske uprave.
– Potom jednostavno mogu da generišu svoj ID broj „Otvorenog Balkana”, a zatim da sa svojim nalogom na nacionalnom portalu odu na portal elektronske uprave neke od druge dve zemlje i tamo apliciraju za slobodan pristup tržištu rada – pojasnio je ministar. Kandidati će u roku od 30 dana dobiti elektronski odgovor i potom će moći slobodno da odu u željenu državu.
Sa prve strane
Time dobijamo uvećano tržište rada od oko 11 miliona stanovnika. Prvi put smo elektronski povezali tri zemlje tako da je slobodan pristup tržištu rada tek prva elektronska usluga. U narednom periodu razvijaćemo nove elektronske usluge, dodao je Jovanović.
Kada su građanima postale dostupne elektronske usluge na portalu e-uprave, među prvima su se na portalu e-uprave javili državljani Severne Makedonije. Ipak, ovih dana, otkako je „proradilo” jedinstveno tržište rada, često se čuje i pitanje da li će radnici koji budu dolazili u Srbiju biti dovoljno stručni.
Prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu podseća da ako građani Severne Makedonije i Albanije ne budu imali dovoljno posla u svojim zemljama, oni će poželeti da dođu ovde.
– Ipak, nije jednostavno ljudima da se tek tako presele. Ali ukoliko nam već dolaze radnici iz Indije ili Šri Lanke, onda je očekivano da će dolaziti i iz susedstva, pod pretpostavkom da će kod nas bolje zarađivati – dodaje prof. Savić. On takođe smatra da će ti radnici biti dovoljno kvalifikovani, jer majstorske poslove ne može da radi svako.
– Ostaje samo pitanje koliko takvih ljudi ima u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Nije dovoljno samo otvoriti granice i obezbediti elektronsku instalaciju. Srbija mora da napravi zaokret. Treba da postavimo majstorska zanimanja, da školujemo ljude za te poslove, da ih zaštitimo. Ne mogu radnici da rade dnevno 16 sati, dan-noć, na 40 stepeni, i to sve za 200–300 evra samo zato što je ponuda radne snage veća od tražnje – zaključuje prof. Savić.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da su ljudi iz Severne Makedonije i Albanije nama slični po mentalitetu, a i dobri su građevinski radnici, isto kao i naši s juga Srbije.
„Albanci su disciplinovani i odgovorni radnici, a i Makedonci znaju da obavljaju građevinske i zanatske poslove koji nama nedostaju – navodi Atanacković, dodajući da zavisi od dogovora poslodavca s radnikom da li će biti angažovani.
– Svakako će imati bolju zaradu za neka nedostajuća zanimanja, zato će i pohrliti kod nas, jer mi nemamo dovoljno kadra pošto mnogi odlaze u inostranstvo – priznaje Atanacković.
Strani radnici koji dolaze u Srbiju dolaze odande gde su manje plaćeni. Zbog toga, kako smatra ekonomista Milan R. Kovačević, „Otvoreni Balkan” neće skroz uroditi plodom, jer će i Albanci i Makedonci radije otići na Zapad nego kod nas, pošto tamo mogu više da zarade.
– Problem zarada jeste veliki, ali plate se ne mogu povećati više od onoga što privreda može da podnese – ističe Kovačević.
