U Srbiji se duvan gaji na blizu 5.000 hektara i to, uglavnom, sorta „virdžinija“, ali niču i novi zasadi “berleja”, jer je proizvodnja isplativa, a otkupljivači i prerađivači nude niz povoljnosti. Zbog nezapamćene suše, rod duvana umanjen je za oko 20 odsto.
Atila Milutinović iz sela Orom kod Kanjiže, na severu Bačke, obrađuje oko 50 hektara zemlje, a duvan sorte “Berlej” uzgaja na 10 katastarskih jutara. Sve tri parcele su pod sistemom za navodnjavanje. List duvana berlej bere se na netradicionalan način, tako što se na njivi seku čitave stabljike, kače u sušare i tokom novembra i decembra sa stabljika se skida list i pakuje za isporuku. Ova tehnologija zahteva upola manje rada nego kada bi se list brao i nizao na tradicionalan način.
“Isplati se bolje, ja mislim bolje nego bilo šta, ako se zaliva, a ako ne onda se ne isplati. Jeste mi uključena i porodica, žena, ćerka i sin i imam još dosta radnika. Ova zemlja je najbolja za Berleja, znači tu je najlakše to da proizvodimo, recimo prošle godine sam dostigao po hektaru 4,12 tona suvog duvana”, kaže Atila Milutinović iz Oroma.
Naš najveći otkupljivač duvana japanska kompanija JTI ove sezone ima ugovorenu proizvodnju duvana sorte virdžinija sa 354 gazdinstva na dve i po hiljade hektara i tridesetak proizvođača berleja na 35 hektara.
“Ovaj način daje kvalitetniji duvan koji nama treba. Po čemu je da kažem proizvodnja berleja u Srbiji, kod nas konkterno u JTI vraćena iz prostog razloga što duvan, duvani tipa Berleja koji se rade kod nas drugačijeg kvaliteta nego na južnoj hemisferi, u Malaviju ili Brazilu”, navodi Milan Bjelivuk, menadžer za proizvodnju duvana JTI.
Duvan se u Srbiji uzgaja na oko 4.600 hektara i zbog kvaliteta izuzetno je tražen na evropskom tržištu.
