Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), građani Evrope su izloženi koncentracijama štetnih materija u vazduhu koje daleko premašuju preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije.
One nisu samo opasne za ljudsko zdravlje, već imaju ozbiljan uticaj na životnu sredinu, nanose štetu biodiverzitetu i umanjuju prinose poljoprivrednih kultura.
Evropska agencije za životnu sredinu objavila je izveštaj Šteta za ljudsko zdravlje od zagađenja vazduha u Evropi: status opterećenja bolešću 2024 (Harm to human health from air pollution in Europe: burden of disease status 2024). Podaci koje je EEA prikupila 2022. godine pokazuju da su Evropljani izloženi koncentracijama zagađivača vazduha znatno iznad preporučenih nivoa Svetske zdravstvene organizacije (SZO ili WHO).
Ipak, podaci iz izveštaja potvrđuju trend smanjenja procenjenog negativnog uticaja na zdravlje uzrokovanog dugotrajnom izloženošću ključnim zagađivačima vazduha: suspendovanim česticama iliti mikroskopskoj prašini tipa PM2.5, azot-dioksidu (NO2) i ozonu (O3), prenosi Balkan Green Energy News.
Između 2005. i 2022. godine, broj smrtnih slučajeva u EU koji se pripisuje faktoru PM2.5, koji se naziva i praškastim materijama, opao je za 45 odsto, ostajući na putanji da dostigne cilj smanjenja od 55 odsto koji je naveden u planu akcije EU za eliminisanje zagađenosti za 2030. godinu.
Međutim, brojke su i dalje zapanjujuće. Čak 269.000 smrtnih slučajeva u 40 zemalja u Evropi koje je obuhvatio izveštaj može da se pripiše izloženosti koncentracijama PM2.5 česticama iznad najvišeg nivoa koji preporučuje SZO – pet mikrograma po kubnom metru. Ako se posmatraju samo članice EU, broj smrtnih slučajeva je 239.000.
U 41 zemlji izloženost koncentrancijama O3 većoj od 60 mikrograma po kubiku spoljnog vazduha, koliko preporučuje SZO, odgovorna je za 81.000 smrtnih slučajeva, dok se 66.000 može pripisati udelu NO2 većim od 10 mikrograma. Ako posmatramo samo zemlje članice EU, broj smrtnih slučajeva zbog izloženosti O3 iznosi 70.000, a NO2 – 48.000.
Na nivou cele Evrope, prevremeno je umrlo ukupno 416.000 osoba.
Građani Jugoistočne Evrope udišu najštetniji vazduh
Najveći broj smrtnih slučajeva iz 2022. koji se mogu pripisati zagađenju vazduha česticama PM2.5 zabeležen je u Italiji, Poljskoj i Nemačkoj. Sa druge strane, najveći relativni uticaj, izražen kroz godine izgubljenog života na 100.000 stanovnika tokom 30 godina, primećen je u zemljama Jugoistočne Evrope. Godine izgubljenog života predstavljaju procenu prosečnog broja dodatnih godina koliko bi ljudi statistički živeli da nisu umrli pre dostizanja očekivane dužine života.
Analiza pokazuje da su najviše godina života izgubili stanovnici Severne Makedonije, Kosova* i Bosne i Hercegovine. U okviru zemalja članica, na vrhu liste je Bugarska, zatim Poljska i Rumunija.
S druge strane, najmanji relativni uticaji zabeleženi su u zemljama na severu i severozapadu Evrope.
U Turskoj, Italiji i Nemačkoj zabeležen je najveći broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati NO2. Kada se posmatra relativni uticaj, odnosno godine izgubljenog života, na prvom mestu je ponovo Turska, a slede Kipar, Srbija, Bugarska i Rumunija.
Zemlje sa najvećim brojem smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati ozonu su Nemačka, Italija i Francuska. Najveći broj godina izgubljenog života na 100.000 stanovnika tokom 25 godina pretrpeli su stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova*, Hrvatske i Mađarske. Zemlje sa najmanjim relativnim uticajem bile su Irska, Island, Norveška, Švedska, Finska i Danska.
Udeo preuranjenih smrtnih slučajeva od čestica PM2.5 u Jugoistočnoj Evropi najmanje pao u Turskoj, BiH
Praškaste materije su 2022. izazvale, po srednjoj proceni, 27.210 preuranjenih smrtnih slučajeva na Zapadnom Balkanu. Najveći broj je zabeležen u Srbiji, 10.800, a na drugom mestu je BiH, sa 6.200 ljudi.
I u ovom području je od 2005. godine registrovan znatan napredak. Stopa smrtnosti povezana sa česticama PM2.5 je u Srbiji pala 40 odsto, u Severnoj Makedoniji 45, u Crnoj Gori 38, u Albaniji 54, a na Kosovu* 33 procenta, ali u BiH samo 17 odsto. Podsetimo, smanjenje u EU iznosi 45 odsto.
U celoj Jugoistočnoj Evropi, po broju prevremenih smrtnih slučajeva od istog uzroka prva je Rumunija, sa 17.900. Naredna je Turska (13.900), a Srbiju blisko prati Grčka (10.700). Što se tiče umanjenja stope smrtnosti na stotinu hiljada stanovnika od 2005. do 2022, Turska ima najslabiji rezultat, šest procenata. Najviše su napredovali Rumunija, 59 odsto, i Kipar, 56 procenata.
Bolesti povezane sa zagađenjem vazduha
Prilikom procene ukupnog zdravstvenog tereta zagađenja vazduha, pored prevremenih slučajeva umiranja i koristi koje bi proizašle iz čistijeg vazduha u Evropi važno je uzeti u obzir bolesti koje su izazvane zagađenjem vazduha, navodi EEA.
Prema izveštaju, najveći zdravstveni teret čestice PM2.5 izazivaju putem ishemijske bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa melitusa, raka pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća i dečje astme. Za NO2, najveći negativni zdravstveni uticaj beleži se kod dijabetesa melitusa, zatim kod moždanog udara i astme kod odraslih. Ozonu se pripisuje 8.400 smrtnih slučajeva od hronične opstruktivne bolesti pluća, jedine bolesti koja je razmatrana u istraživanju.
Da podsetimo Savet EU, koji zastupa države članice, usvojio je u oktobru revidiranu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD). Novim pravilima postavljaju se stroža ograničenja i ciljane vrednosti, koje treba da budu postignuta do 2030. godine. Direktiva je stupila na snagu 10. decembra.
„Dobra vest za sve građane je da od danas imamo stroža pravila EU o kvalitetu vazduha, ali i dalje previše ljudi širom Evrope, posebno u gradovima, trpi negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha, što dovodi do bolesti i prevremenih smrti, koje se uglavnom mogu sprečiti smanjenjem nivoa ovih zagađivača u životnoj sredini“, izjavila je Lina Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA.
Uticaj zagađenja vazduha na ekosisteme
Zagađenje vazduha ima ozbiljan negativan uticaj i na prirodu i ekosisteme. Prema posebnom izveštaju EEA pod nazivom Uticaj zagađenja vazduha na ekosisteme u Evropi, ključni zagađivači vazduha utiču na prinose useva, šumske resurse i biodiverzitet, uzrokujući značajne ekonomske gubitke.
Jedan od najvažnijih uticaja je taloženje azota u ekosistemima, koje dovodi do promena u njihovoj strukturi i funkciji. Taloženje azota u vodi izaziva proces poznat kao eutrofikacija, pri čemu dolazi do prekomernog prihranjivanja vodenih ekosistema. Ovo dovodi do „cvetanja vode“, kada se prekomerno razmnožavaju alge, što negativno utiče živi svet u vodi.
U osetljivim kopnenim ekosistemima, kao što su travnjaci, visoki nivoi taloženja azota mogu ugroziti osetljive vrste, dok vrste koje preferiraju visoke koncentracije azota mogu preuzeti dominaciju, izazivajući ekološki disbalans.
U 2022. godini, 73 odsto ekosistema u Evropskoj uniji je bilo izloženo nivoima azota koji premašuju kritične granice. EU je postavila cilj da do 2030. godine smanji površinu ekosistema sa prekomernim taloženjem azota za 25 odsto u odnosu na 2005. godinu, ali ostvarenje ovog cilja ostaje neizvesno.
Negativan uticaj ozona smanjio prinos pšenice i krompira
Otprilike trećina poljoprivrednih površina u Evropi bila je izložena koncentracijama ozona koje prelaze prag postavljen EU regulativom za zaštitu vegetacije. Ozon ima štetan uticaj na poljoprivredne useve, šume i biljke, smanjujući brzinu rasta, prinose i negativno utičući na biodiverzitet.
Negativni uticaji ozona očigledni su u smanjenju prinosa pšenice i krompira, uz procenjene ekonomske gubitke od 1,3 milijarde evra za pšenicu i 680 miliona evra za krompir širom Evrope u 2022. godini. Takođe, 62 odsto šumske površine u 32 zemlje članice EEA premašilo je kritične nivoe ozona koji ugrožava šumske ekosisteme.
