Iz daljine, solarna elektrana Ajvenpa (Ivanpah) izgleda kao svetlucavo jezero u pustinji Mohavi. Izbliza, to je ogromna instalacija od stotina hiljada ogledala usmerenih ka tri kule. Kada je otvorena u blizini granice između Kalifornije i Nevade početkom 2014. godine, bila je predstavljena kao budućnost solarne energije. Nešto više od decenije kasnije, zatvara se.
Suvlasnik elektrane NRG Energdži (NRG Energy) najavio je u januaru da poništava ugovore sa elektroenergetskim kompanijama i da će zatvaranje početi 2026. godine, piše CNN.
Za neke, Ajvenpa sada predstavlja ogroman, svetlucavi spomenik bačenom novcu poreskih obveznika, a po cenu štete za životnu sredinu.
Drugi, pak, smatraju da su ovakvi neuspesi prirodan deo potrage za pobedničkim rešenjem za tranziciju na čistu energiju.
Kada je Ajvenpa zamišljen, mislilo se da je to pobedničko rešenje upravo ova „koncentrisano-solarna“ ili „termalno-solarna“ energija.
Funkcioniše ovako: stotine hiljada kompjuterski kontrolisanih ogledala zvanih „heliostati“ prate Sunce i koncentrišu njegove zrake na tri kule, na čijim su vrhovima kotlovi puni vode. Energija Sunca pretvara vodu u paru, koja pokreće turbinu da stvara električnu energiju.
Jedna od ključnih tačaka ove tehnologije je sposobnost skladištenja toplote, zahvaljujući čemu se električna energija proizvodi i noću ili kada Sunce ne sija.
Projekat je dobio podršku od vlade SAD u vidu 1,6 milijardi dolara garancija za kredit, dok su velike firme potpisale dugoročne ugovore o kupovini Ajvenpa energije.
Godine 2014. počela je sa komercijalnim radom, kao najveća svetska solarna termoelektrana, koja se prostire na oko osam kvadratnih kilometara državne zemlje.
Gde je pošlo po zlu?
Međutim, tehnologija se pokazala kao delikatna i nije funkcionisala onako kako je planirano, rekla je za CNN Dženi Čejs, analitičarka u Blumberg NEF-u.
„Ovakim postrojenjima je teško tehnički upravljati. Ogledala koja prate Sunce je teško držati savršeno poređanim svakog trena“, objasnila je ona za CNN.
Ali možda najveći problem Ajvenpa je to što je fotonaponska solarna energija koja se koristi u panelima postala veoma jeftina.
„U vreme kada je Ajvenpa izgrađen, niko nije ni sanjao da će fotonaponski uređaji biti ovako jeftini“, dodala je ona.
Portparol NRG-a je rekao da su cene bile konkurentne kada su sporazumi o električnoj energiji potpisani 2009. Ali s vremenom je napredak u drugim vrstama solarne tehnologije „doveo do efikasnijih, isplativijih i fleksibilnijih opcija za proizvodnju pouzdane čiste energije“.
Za kritičare Ajvenpa, njegova skora propast je dokaz da fabrika nikada nije trebalo da bude izgrađena.
„To je bila finansijska nevolja i ekološka katastrofa. Izgradnja projekta uništila je netaknuto pustinjsko stanište“, rekla je Džulija Dauel iz ekološke organizacije Sijera klub.
Lokacija Ajvenpa u prostranoj pustinji Mohave možda je delovala kao idealna, ali je takođe stanište za ugrožene pustinjske kornjače.
Drugi veliki problem je bila smrt ptica. Izveštaji o „strimerima“ — pticama spaljenim u vazduhu snopovima intenzivne toplote iz ogledala — učvrstili su protivljenje fabrici.
Ali stručnjaci za obnovljive izvore energije kažu da je važno za vlade da ulažu u niz čistih tehnologija, te da su mnogi projekti bili uspešni.
Nije bilo jasno koje će se solarne tehnologije pokazati kao najefikasnije kada se Ajvenpa gradio pre 15 godina, rekao je Kenet Gilingem, profesor Jejla.
„Izabrati pobednike je izuzetno teško. I nije problem što neke tehnologije nadmašuju druge, sve dok se inovacije nastavljaju“, rekao je on.
