Predsednik Aleksandar Vučić poručio je danas u Skupštini Srbije da kao vrhovni komandant nema nameru da našu decu šalje u rat, ali da ćemo ukoliko naš narod, deca, očevi i majke budu napadnuti, imati dovoljno snage da ih odbranimo.
Istakao je da ne želi nijednoj, ni srpskoj niti albanskoj majci da vrati dete u kovčegu.
Vučić je rekao da kada je reč o KiM, opet ulazimo u krizu za koju ne znamo kako će biti rešena i zamolio predstavnike Kvinte i sve druge da povedu računa o tome da strpljenje ima 10 stepenika i da jednom dođe do kraja.
„Srbi taj zulum više ne mogu da trpe”, poručio je Vučić, preneo je Tanjug.
Ističe da su bili spremni da napuste kosovske institucije, ali da ih je molio da ne napuštaju institucije, jer će onda 493 Srba ostati bez oružja.
Zapitao je ako Srbi napuste sudove na KiM, ko će onda da odgovara ako neko siluje Srpkinju.
„Ako ne budu imali izbora, ja znam da su oni spremni i da će da čuvaju svoje ognjište, a naš posao je da pokušamo da izbegnemo svaki sukob i eskalaciju i čuvamo mir”, naveo je Vučić.
On je rekao da su ljudi na severu KiM opredeljeni za svoju državu i da se to vidi i po tome što se samo dvoje ljudi iz Prizrena i Leposavića prijavilo za preregistraciju na kosovske tablice, iako su Albanci računali da će se prijaviti od 7.500 između 2.500 i 3.000 Srba.
Opredeljeni smo za dijalog, sukob na KiM bio bi katastrofa za sve
Opasnost je bliska, objektivna i ozbiljna, poručio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dodao da bi, ukoliko bi došlo do bilo kakvog sukoba na KiM, to bi bila katastrofa za celu Srbiju.
Vučić je na posebnoj sednici Narodne Skupštine Srbije o KiM rekao da smo izloženi značajnim bezbednosnim izazovima.
„Ne moram da obelodanjujem sva obaveštajna saznanja da biste toga bili svesni”, rekao je Vučić.
Naveo je da je sve veće prisustvo specijalnih snaga prištinske policije na severu KiM i dodao da ne postoji nikakvo veštačko stvaranje krize sa srpske strane.
Istakao je da Srbija ni na koji način nije učestvovala u generisanju krize.
„Uprkos svemu, mi smo bili i ostali dosledno opredeljeni za dijalog, svesni da je mirno rešavanje problema jedini razuman način i da nas sve drugo, umesto stabilizaciji i deeskalaciji, vodi u nestabilnost i potencijalne sukobe čije razmere mogu biti katastrofalne, ne samo za ljude na KiM već i za čitavu Srbiju”, istakao je Vučić, preneo je Tanjug.
Naveo je da naša opredeljenost za razgovor nikada nije bila samo deklarativna, jer smo, dodao je, u svakoj prilici pokazivali najveću moguću konstruktivnost i to ne zato što se plašimo.
„Ne iz straha zbog 3.700 NATO vojnika. Imamo ih i više i nismo slabije naoružani, ali je problem u tome što bismo izazvali katastrofu za celu zemlju da ne želimo mir i stabilizaciju i zato što moramo da razmišljamo i o ljudima koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Kragujevcu, Kraljevu, Čačku i svakom drugom mestu”, rekao je Vučić.
Predsednik je istakao da se Srbima na KiM, na terenu, dešavaju najteže stvari od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini, kako je rekao, „mnogo hvaljenog” u delu beogradskih medija i političke elite, što je, dodao je, bio deo hibridnog rata protiv Srbije, u kojem je i deo aktivista u zemlji učestvovao.
„Suočavamo se sa izuzetno teškom bezbednosnom situacijom”, naglasio je predsednik Srbije, dodajući da se to vidi i po noćašnjem napadu na srpskog mladića u Babinom mostu, kojeg je komšija Albanac, ubo nožem u vrat, a njegovog oca, koji je pokušao da ga odbrani, ubo u ruku.
Vučić je preneo i da je, kada se Beograd izborio za 10 opština sa srpskom većinom, trebalo da se tome dodaju i Prilužje, Plemetina i Babin most.
„Varali su nas, nikad nam više nisu dozvolili da razgovaramo o tome. Nije mi teško da otkrijem istinu. Neko bi rekao da smo bili naivni, ali nismo, već nismo imali kud, nismo imali alternativu, jer morate da imate u vidu da mi moramo da živimo, da zemlja mora da živi, da imamo fabrike, da isplatimo plate…”, rekao je predsednik Vučić.
Precizirao je da je od 15. juna 2021. godine, zabeleženo 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba, što nanosi ogromnu štetu, i unosi strah među naš živalj, dok su počinioci uvek ili privedeni, pa brzo pušteni, ili nisu ni privedeni.
Odgovorna politika ne može da počiva na mitovima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas, na prvoj posebnoj sednici Narodne skupštine Srbije, da odgovorna i realna politika ne može da počiva na mitovima i fantazmagorijama, te da na KiM treba da pronađemo život – život za Srbe i ništa manje za Albance.
Vučić je, na sednici posvećenoj izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucija samouprave u Prištini od 15. juna 2021. godine, kazao da kada je nešto za naciju bolno onda tome mora da se pristupa odgovorno, udruživanjem svih društvenih snaga.
„Skupština je pravo i jedino mesto gde se razgovor o jednom ovakom pitanju može voditi dubinski. I zato kada imam priliku da govorim o KiM, dužan sam da započnem sa osvrtom na stvarnost i kapacitete da se izborimo, a odgovorna i realna politika ne može da počiva na mitovima, fantazmagorijama”, podvukao je on.
Vučić je kazao da to znači da sopstvene mitove moramo da prilagodimo razumevajući koji je njihov značaj u stvaranju duha srpskog naroda, da bez njih ne bismo na ovakav način ni opstajali do današnjeg dana, ali i da izbegnemo sunovrat i opasnosti koje neretko u prošlosti nismo izbegli, da ne ginemo uludo, da razmišljamo kako da razvijamo satelite i veštačku inteligenciju.
„Tek to će dati pun smisao i novi život pozitivnom mitu i svemu što iz toga ide. Isto je i sa KiM, tamo na zajedničkom treba da pronađemo život, život za Srbe i ništa manje za Albance”, naglasio je on.
Vučić je poručio da Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
„Niti će odustati od svoje legitimne borbe za svoje državne i nacionalne interese i borbe za poštovanje međunarodnog prava”, kazao je on.
Nakon toga usledio je veliki aplauz poslanika.
„Istorijske tokove nije uvek moguće preokrenuti, ali nije ni nemoguće i od te borbe i ambicije ne bi trebalo da odustanemo i zato, da ne bude nikakve sumnje pošto ima onih koji bi da drže bez osnova patriotske i moralne pridike a imaju najmanje prava da to čine – zakleo sam se nad Ustavom i dobio najveće poverenje, da dokle god na to budem mogao da utičem, Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine”, poručio je Vučić.
Albanci demografski pobedili
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas u parlamentu da je državna politika po pitanju Kosova i Metohije vođena u prostoru između željenog i mogućeg, navodeći da su, dok su želje većine građana o KiM i dalje uglavnom nerealne i maksimalističke, mogućnosti veoma oskudne.
On je podsetio da je i u ranijim obraćanjima parlamentu iznosio istorijski pregled političkih prilika na teritoriji KiM, poražavajuće demografske podatke o tome kako su Srbi od, praktično, jedinog naroda na tom prostoru sredinom 15. veka, postali ubedljiva manjina.
„Bio sam u prilici da pokušam da objasnim kakve bi bile ekonomske i demografske posledice življenja u stalnom zamrznutom konfliktu, odnosno nepostojanja sporazuma koji bi otvorio prostor za bolju dugoročnu saradnju srpskog i albanskog faktora na KiM. Od procena koje sam iznosio tada, ne odstupam ni danas, s tim što bi one bile još nepovoljnije”, rekao je Vučić.
Ukazao je da se u međuvremenu desio i konflikt na istoku Evrope, koji može da se meri kao svetski rat, a koji ima ogroman uticaj na Srbiju, dodajući da se histerija u međunarodnoj zajednici reflektuje na Srbiju, na našu borbu i ključne nacionalne i državne interese.
Podsetio je da je 1871. godine, neposredno pred sticanje nezavisnosti Srbije na Berlinskom kongresu, na teritoriji KiM živelo 64 odsto Srba, a da je, nakon gubitaka s kraja 19. i početka 20. veka, srpsko nacionalno tkivo na tom prostoru obnovilo od 1921. i 26 odsto do 1939. godine i 34 odsto življa na Kosmetu.
„Ljudi govore da je oduvek bilo naše. To nije istina. Menjale su se vlasti, imali smo ambasadore tamo, konzule, ali uvek je bila borba za teritoriju i nacionalne interese između dva naroda. Nekada smo mi, nekada su drugi pobeđivali”, rekao je Vučić, preneo je Tanjug.
Ukazao je na značajan uticaj inostranog faktora na sve te događaje, koji bi, kaže, ne računajući Francusku, gotovo uvek stajali, tvrdo i čvrsto na poziciji protiv onih protiv Srbije.
Naveo je da je 1948. godine bilo 27 odsto Srba na KiM, dok od 1961. do 1991. godine sledi pad sa 27 na 11 odsto, uz sve teži život na KiM.
„Imali smo dodatni problem, da su Albanci demografski pobedili, jer su bili posvećeni opstanku i napretku nacije. Sve što mi nismo, jer smo uvek bili spremniji za svađe, a ne da se ujedinimo”, rekao je predsednik Srbije.
Dodao je da je 2000. godine, na KiM bilo sedam odsto Srba, a danas, prema procenama Prištine, pet odsto, dok naši podaci kažu između 6,5 i 7 odsto, odnosno oko 100.000 ljudi koji danas žive na KiM.
„Važno je da ljudi to znaju, da znamo šta je to što čuvamo i da najviše moramo da čuvamo naše ljude na KiM”, rekao je Vučić.
On navodi da kada Albanci ne dozvole Srbima da izađu na izbore, međunarodna zajednica kaže da će izdati saopštenje i posle toga ništa više.
„Zato što je to njihovo čedo, koje su stvorili, odgajaju ga i šta god da se dogodi, to će nastaviti da rade. Priča o teritorijalnom integritetu je licemerje, jer ga koriste da se suprotstave ruskom faktoru, ali ono ne važi za Srbiju. Naš je zgažen kao krpa, zato što je Srbija mala i mogu da je gaze”, poručio je Vučić.
On dodaje da će oni da kažu da je to zbog toga što smo ugrožavali opstanak jednog naroda i da je to bila humanitarna katastrofa, a ako je tako, naglašava, kako sada ima Albanaca više na Kosovu, a Srba 212 hiljada manje.
„Oni odgovaraju da to moramo da prihvatimo ako želimo da budemo deo savremenog sveta i da idemo napred, a ako ćemo da se vraćamo u prošlost onemogućiće nam svaku vrstu napretka. Svaki razgovor svodi se na to šta će Srbi da učine da bi gospoda u Prištini bili zadovoljnija”, rekao je predsednik Srbije.
