Još jedna populaciona grupa koja je osetljiva na visoke temperature koju moramo da spomenemo su odojčad. Inače mala deca, a naročito odojčad, su izložena riziku zbog nezrelosti centra za termoregulaciju u hipotalamusu. Temperaturni ekstremi će u njihovom slučaju imati raniji i dramatičniji efekat, sa opasnim posledicama, a to je nešto na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju, iako je njima samima potencijalno komforno dok borave u ovakvim uslovima napolju.

Trudnice su takođe osetljiva populacija usled već povišene bazalne telesne temperature i bržeg pulsa, što ih direktno stavlja u grupu više senzitivnih na pregrevanje. Izlaganje visokim temperaturama u trudnoći može da ima negativne posledice i po majku i po bebu, izazivajući prevremeni porođaj.

Aktivno vežbanje i džogiranje značajno doprinosi zagrevanju tela, a to posebno važi za sportiste koji treniraju u previše vrućim uslovima. Aktivni mišići stvaraju mnogo toplote, da nekada u kombinaciji sa spoljašnjim faktorima, toliko ukupne toplote može da prevaziđe sposobnost tela da je izbaci, te neizbežno dolazi do pregrevanja. Možda bi najbolja preporuka za  vežbanje napolju, vremenski, bila rano ujutru ili uveče, kada nismo izloženi direktno suncu i kada su temperature niže, uz obaveznu hidrataciju.

Nova istraživanja pokazuju da produženi periodi vrućina stvaraju kumulativni stres na ljudsko telo

Ali problem nije samo u aktuelnim uslovima koji važe u toku nekog konkretnog dana. Sve determinante zdravlja su izazvane klimatskim promenama i posledice po zdravlje ljudi će nesumnjivo biti pozamašne. Postoje razna istraživanja o uticaju hronične (trajne) izloženosti visokim temperaturama i vlažnosti vazduha, ali ono što je dokazano nam govori da produženi periodi dnevnih i noćnih povišenih temperatura stvaraju kumulativni stres na ljudsko telo, time povećavajući rizik od bolesti, naročito kod pojedinaca koji već pate od pojedinih hroničnih oboljenja.

Međutim, ovakvih istraživanja je za sada nedovoljno, usled rapidnih promena koje medicina tek sagledava, a koje su u vezi sa zagrevanjem predela koji su nekada bili umerene klime.

Sve veći udeo starijih osoba u populaciji i veća učestalost  hroničnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, dijabetes, demencija, bolesti bubrega, te mišićno-skeletne bolesti, učinili su ljude sve ranjivijim na štetne efekte toplote.

Urbanim područjima sada nedostaje implementacija strategija za smanjenje nakupljanja i proizvodnje toplote što je posledica smanjenja zelenih površina i upotrebe neodgovarajućih građevinskih materijala, kao što su metalni krovovi, koji pojačavaju izlaganje ljudi prekomernoj toploti.

Medicinski radnici bi morali u bliskoj budućnosti da prilagode svoje protokole, planiranje i intervencije kako bi se prilagodili rastućem nivou izloženosti toploti, kao i  iznenadnim porastom broja bolničkih prijema koji su povezani sa letnjim periodom. Sprovođenje praktičnih, održivih i isplativih mera na nekoliko nivoa, uključujući pojedinačne, društvene, organizacione, mogli bi efikasno da spreče gubitak zdravlja i života.

 

Kako ukazati pomoć u slučaju toplotnog udara?

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije:

– Od ključne je važnosti da se toplotni udar shvati ozbiljno i da se reaguje brzo, jer kašnjenja mogu dovesti do teške komplikacije ili čak smrti.

– Pozovite hitnu medicinsku pomoć (za Srbiju 194)

– Pristupite agresivnom hladjenju i koristite sva raspoloživa sredstva da rashladite osobu dok čekate medicinsku pomoć. Olabavite ili uklonite svu nepotrebnu odeću. Odmah premestite osobu na senovitu ili klimatizovanu lokaciju i primenite hladne, mokre obloge ili peškire na telo. Koristite pakete leda ili ventilatore ako su dostupni, ili uronite u kadu sa hladnom vodom ako je moguće i bezbedno.

– Vršite konstantan nadzor ugrožene osobe sve dok pomoć ne dodje, i posmatrajte potencijalne znake poboljšanja ili pogoršanja.

 

Šta znamo, a šta ne znamo?

Dugoročne posledice po zdravlje koje sa sobom nose klimatske promene su tek tema kojom će se baviti nauka, dok je u Srbiji jedan deo lekara koji se bavi javnim zdravljem angažovan u ovoj oblasti.

Institut za javno zdravlje “Milan Jovanovic Batut” i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd su na svojim stranicama postavili predostrožnosti i preporuke, usput apelujući na gradjanstvo da se odgovorno ponaša za vreme toplotnih talasa. Sa druge strane, klinički lekari se u okviru svojih oblasti bave direktnim uticajem na zdravlje pojedinaca koji su se obratili za pomoć, ili stigli zbog potrebe za hitnom intervencijom.

Mi kao lekari uvek pretendujemo da unapredimo zdravlje pacijenata kroz eliminaciju primarnog uzroka i blagovremeno lečenje, dok je u ovom slučaju okidač bolesti mnogo kompleksniji i u vezi je sa mnogobrojnim spoljnim faktorima i predisponirajućim stanjima.

Ne postoji još uvek dovoljan broj udžbenika i priručnika o kumulativnim efektima na zdravlje pojedinca. Svi mi zapravo dodatno učimo u hodu, kako se promene dešavaju, a nova istraživanja o posledicama klimatskih promena na zdravlje pojedinaca i zajednice se objavljuju.