Jaka kiša i grad zadali su velike probleme voćarima u zapadnoj Srbiji. Šteta se sabira, a direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Darko Jevremović kaže da je potrebno da voćari izvrše tretmane u zasadima čim vremenske prilike to dozvole.
Grad je dostizao veličinu teniske loptice u nevremenu koje je prethodnih dana pogodilo područje zapadne Srbije – od Krupnja preko Osečine, Kraljeva, Ivanjičkog kraja, pa sve do Tutina i Sjenice.
Voćari zbrajaju štetu posle nevremena.
„Gotovo sve voćne vrste su podjednako osetljive na ove elementarne nepogode“, kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Darko Jevremović.
Ističe da je u ovom trenutku kod maline možda i najevidentnija situacija o kakvoj šteti je reč, jer je to voće u fazi berbe.
„Proizvođači sada vrlo lako vide koliki su gubici i vide šta su izgubili konkretno od ove elementarne nepogode“, kaže Jevremović.
Direktor Instituta za voćarstvo savetuje da, čim se nevreme smiri i kada budu mogli voćari da izađu u svoje zasade – da uklone polomljene grane i nakon toga izvrše odgovarajuće tretmane.
„Da izvrše hemijske tretmane sa fungicidima, da zaštite te preostale plodove i čitava stabla od naknadnih šteta i od strane patogena – pre svega od gljiva“, kaže Jevremović.
Procena štete ovogodišnjeg roda
Jevremović kaže da je generalna šteta voćara u Srbiji bila 20 odsto, s obzirom na pozni prolećni mraz koji je bio sredinom aprila.
„Međutim, dok dođe sve voće na berbu, znaćemo neke prave srazmere i poznih prolećnih mrazeva i ovih elementarnih nepogoda“, kaže Jevremović.
Tvrdi da je čitavo leto pred voćarima, a da će se tek tek u oktobru znati pravi podaci o štetama za koje su, kako kaže, odgovorne pre svega klimatske promene.
Klimatske promene i proizvodnja
Klimatske promene su mnogo izmenile voćarstvo u Srbiji, pre svega od planiranja samih zasada – od izbora lokaliteta, sorte, podloge, kaže Jevremović.
„Postale su nezaobilazni faktor kada govorimo o voćarskoj proizvodnji i sve ono što se ranije radilo, sada se mora raditi još više i mnogo se obazrivije mora planirati voćarska proizvodnja“, kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.
Kaže da su protiv garda i dalje prva mera zaštite protivgradne mreže, koje su nezabilazne.
„Osim toga što štite od grada, one naravno i zasenjuju zasade u određenom procentu, tako je to i direktna zaštita od sunčave svetlosti“
Navodi da je prisutna i protivgradna zaštita na nivou Republike Srbije koja, kako kaže, čini sve što je u njenoj moći da spreči da dođe do štete.
„Međutim, u izvesnim slučajima vremenske nepogode su takve da ni kombinovana mera protivgradnih strelaca i sa druge strane protivgradnih mreža nekad ne može da zaštiti zasade“, objašnjava Jevremović.
Navodi primere iz Vojvodine, gde su prošle godine olujni vetrovi praćeni gradom naneli ogromne štete zasadima koji su upravo bili pod protivgradnim mrežama.
