Vi­zi­tor­ski cen­tar atrak­ci­ja Đa­vo­lje va­ro­ši

U Đa­vo­ljoj va­ro­ši kod Kur­šu­mli­je iz­gra­di­će se vi­zi­tor­ski cen­tar či­ja je vred­nost ra­do­va pro­ce­nje­na na 30.074.372 di­na­ra bez PDV-a. Pre­ma re­či­ma nad­le­žnih u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, iz­grad­nja tog cen­tra omo­gu­ći­će una­pre­đe­nje tu­ri­stič­ke po­nu­de i in­fra­struk­tu­re, dok će po­se­ti­o­ci­ma slu­ži­ti kao po­la­zna tač­ka za obi­la­zak lo­ka­li­te­ta, nu­de­ći in­for­ma­ci­je o isto­ri­ji i ge­o­lo­gi­ji je­din­stve­nog pri­rod­nog fe­no­me­na, kao i sa­dr­ža­je za edu­ka­ci­ju.

Pro­je­kat fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne sa 25 mi­li­o­na di­na­ra, dok će osta­tak nov­ca bi­ti obez­be­đen iz lo­kal­nog bu­dže­ta, a rok za pri­ja­vu za­in­te­re­so­va­nih po­nu­đa­ča za taj po­sao je do 27. ja­nu­a­ra.

– Vi­zi­tor­ski cen­tar ima za cilj pri­vla­če­nje ve­ćeg bro­ja tu­ri­sta, što će do­pri­ne­ti raz­vo­ju lo­kal­ne eko­no­mi­je i po­ve­ća­nju pri­ho­da od tu­ri­zma. Oče­ku­je­mo da će ve­ći broj po­se­ti­la­ca do­ne­ti no­va rad­na me­sta i una­pre­di­ti po­slo­va­nje ugo­sti­telj­skih i tu­ri­stič­kih obje­ka­ta u i oko­li­ni Đa­vo­lje va­ro­ši i či­ta­vog kra­ja – ka­že Vo­ji­mir Ča­ra­pić, pred­sed­nik op­šti­ne Kur­šu­mli­ja.

Oče­ku­je se da će iz­grad­njom vi­zi­tor­skog cen­tra Đa­vo­lja va­roš po­sta­ti još pre­po­zna­tlji­vi­ja tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja ne sa­mo u Sr­bi­ji već i na Bal­ka­nu, a no­vi sa­dr­ža­ji i po­bolj­ša­ni uslo­vi za po­se­ti­o­ce do­pri­ne­će da ovaj pri­rod­ni fe­no­men za­u­zme još zna­čaj­ni­je me­sto na tu­ri­stič­koj ma­pi re­gi­o­na.

Pla­ni­ra­na iz­grad­nja vi­zi­tor­skog cen­tra pred­sta­vlja još je­dan ko­rak ka oču­va­nju i pro­mo­ci­ji ovog je­din­stve­nog pri­rod­nog fe­no­me­na.

Đa­vo­lja va­roš, sme­šte­na na Ra­dan pla­ni­ni, po­zna­ta je po svo­je 202 ze­mlja­ne fi­gu­re vi­so­ke od dva do 15 me­ta­ra, na­sta­le ve­kov­nim pro­ce­som ero­zi­je.

Osim fi­gu­ra, lo­ka­li­tet se is­ti­če i iz­vo­ri­ma iz­ra­zi­to ki­se­le vo­de bo­ga­te mi­ne­ra­li­ma, što ga či­ni je­din­stve­nim u evrop­skim okvi­ri­ma.

Re­ljef­ne fi­gu­re u Đa­vo­ljoj va­ro­ši na­sta­le su de­lo­va­njem ki­šni­ce na ne­ka­da­šnju to­po­graf­sku po­vr­ši­nu, ko­ju či­ni ve­o­ma ras­tre­sit, ali čvrst ma­te­ri­jal i spi­ra­njem pe­ska i šljun­ka is­pod ma­njih ili ve­ćih ka­me­nih blo­ko­va osta­ju fi­gu­re u ob­li­ku ku­la ili pi­ra­mi­da.

Lo­ka­li­tet Đa­vo­lja va­roš na po­vr­ši­ni od 67 hek­ta­ra sta­vljen je pod za­šti­tu još 1959. go­di­ne, dok je 1995. go­di­ne Ured­bom Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je pro­gla­še­na za pri­rod­no do­bro od iz­u­zet­nog zna­ča­ja i sta­vlje­na je u pr­vu ka­te­go­ri­ju za­šti­te, a taj lo­ka­li­tet je bio i kan­di­dat Sr­bi­je u iz­bo­ru za se­dam svet­skih ču­da pri­ro­de.

Đa­vo­lja va­roš je je­din­stve­ni fe­no­men u Sr­bi­ji i vr­lo re­dak u sve­tu, a u Evro­pi ima slič­nih po­ja­va u Al­pi­ma, Austri­ji, Ita­li­ji i Fran­cu­skoj, ali su „ku­le” u Đa­vo­ljoj va­ro­ši ve­ćih di­men­zi­ja i znat­no po­sto­ja­ni­je.