Isključivanje glutena iz ishrane ima pozitivan uticaj na redukciju upale u tkivu ove žlezde uzrokovane antitelima
Hormoni štitne žlezde su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma, neophodni su za rast i razvoj, ključni za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu, a u odraslom dobu za pravilan metabolizam, termogenezu, pravilno funkcionisanje reproduktivnih organa i održavanje trudnoće, za kognitivne funkcije mišljenje i pamćenje, utiču na emocije.
Kako ističe primarijus dr Vesna Mijailović, endokrinolog, poremećaj hormona koji nastaju zbog smanjenog ili povećanog lučenja hormona štitaste žlezde dovode do ozbiljnih poremećaja svih organskih sistema. U slučaju povećanog rada ove žlezde dolazi do izrazitog gubitka u težini, umora, mišićne slabosti, pojačanog znojenja, ubrzanog rada srca, poremećaja menstrualnog ciklusa, nesanice, anksioznosti, razdražljivosti, emocionalne napetosti.
–U slučaju smanjene funkcije sledi dobijanje u telesnoj masi, usporeno crevno pražnjenje, nadutost i izraženi umor pospanost, zaboravnost, sklonost prema depresiji i promene raspoloženja, osetljivost na hladnoću, usporen rad srca, sklonost prema povišenom pritisku i oticanju, poremećaj menstrualnog ciklusa.
Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih nalaza FT3, FT4, TSH AntiTg, AntiTPO i antitela na TSH receptore. Tokom lečenja su potrebne periodične kontrole ovih parametara, a učestalost ponavljanja analiza zavisi od vrste i stadijuma bolesti – navodi dr Mijailović.
Dosta žena ima dijagnozu Hašimoto tiroiditisa. O čemu je tu zapravo reč?
– Hašimoto tireoditis ili hronični autoimuni tireoiditis je autoimunska bolest u kojoj imuni sistem prepoznaje štitastu žlezdu kao stranca i proizvodi antitela pomoću kojih je postepeno uništava. U osnovi bolesti je genetska predispozicija, a aktivaciju može pokrenuti niz faktora – virus, stres ili razni faktori iz spoljašnje sredine. Bolest se može manifestovati kao smanjena ili povišena funkcija hormona ili imati potpuno uredan hormonski status pa se prema tome i leči. Ukoliko postoji hormonski poremećaj, najpre se on leči odgovarajućom terapijom, a ukoliko nema poremećaja hormona, lečenje se svodi na jačanje imunskog sistema i na korigovanju vitaminskih deficita ili poremećaja metabolizma koji doprinose lošijem stanju imunog sistema – kaže naša sagovornica.
Selen, jod i gvožđe su esencijalni elementi za sintezu i metabolizam tireoidnih hormona. Nivo vitamina De je značajno niži kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom u poređenju sa zdravim osobama. Posle suplementacije vitaminom De, selenom, gvožđem registruje se značajna redukcija nivoa tireoidnih antitela koja su doveli do bolesti zbog čega je potrebno proveriti njihov nivo u krvi i po potrebi uključiti suplemente i korigovati ih do preporučenih nivoa za Hašimoto. Naša sagovornica ističe da je jod neophodan za sintezu hormona, ali sa njegovom suplementacijom treba biti obazriv jer prekomerna upotreba joda može dovesti do ozbiljnih poremećaja u funkciji štitaste žlezde.
– Pravilna ishrana može imati veliku ulogu poboljšanju imunskog poremećaja, a samim tip i poboljšanja funkcije štitaste žlezde. Mediteranski tip ishrane koji je preporučen za kardiovaskularnu prevenciju svojim pozitivnim efektom na crevnu mikrobiotu ima pozitivan uticaj na funkciju imunskog sistema. Isključivanje glutena iz ishrane ima pozitivan uticaj na redukciju upale u tkivu štitaste žlezde uzrokovane antitelima, čak i kod pacijenata bez celijakije – napominje dr Mijailović.
Postoje namirnice za koje su ranija istraživanja dokazivala da imaju strumogeni efekat, kao što su brokola, karfiol, prokelj, keleraba. kupus, kelj, prokelj, blitva, spanać, pa je preporuka bila da se termički obrađuju da bi se on izbegao. Ipak, dr Mijailović kaže da nema podataka da ove namirnice doprinose disfunkciji štitaste žlezde i razvoju Hašimoto tireoiditisa. Jedinjenja u soji – izoflavoni mogu ometati sposobnost apsorpcije lekova za štitastu žlezdu pa je preporuka da se posle unošenje hrane na bazi soje sačeka najmanje četiri sata, dodaje naša sagovornica.
– Nelečene bolesti štitaste žlezde mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema – do srčane slabosti, pojave aritmije, povišenog krvnog pritiska ili pogoršanja pritiska kod ljudi sa hipertenzijom, do pada imuniteta i sklonosti prema virusnim infekcijama koje dodatno mogu urušiti celokupno zdravlje. Ili može doći do promene psihičkog statusa od anksioznosti ili depresije do mišićne slabosti i promene koštane gustine. Ove osobe su sklone helikobakter pilori infekciji i gastritisu. Bolesti štitaste žlezde doprinose riziku za pojavu dijabetesa i lipidskih poremećaja. Kada evaluiramo funkciju štitaste žlezde, uvek razmišljamo o prisustvu udruženih autoimunskih bolesti. Najčešće se javlja hronični rinitis zbog alergije na brojne respiratorne ili nutritivne alergene, ali i bronhijalna hiperaktivnost, kožne bolesti – ekcem, vitiligo psorijaza, alopecija, reumatološke bolesti – Sjogrenov sindrom, sistemski lupus, reumatoidni artritis, jer neki simptomi bolesti štitaste žlezde se mogu poklapati sa inicijalnim simptomima ovih bolesti – pojašnjava dr Mijailović.
Zbog toga je osnovni princip u lečenju da se najpre postigne optimalan hormonski balans, koriguju nutritivni i vitaminski deficiti i popravi metabolički status. Na taj način pacijenti će popraviti imunološku stabilnost, što će doprineti i lečenju udruženih bolesti.
