Na ovom mestu sreće se 186 vrsta ptica, od kojih četiri imaju status međunarodno značajnih, gnezde se 73 vrste od kojih su 43 stanarice. – Centralni deo i prirodno riblje plodište je Veliki Galijaš dužine oko 800 metara, širine do 30, a dubine u normalnim uslovima do dva metra
Ponton koji je povezivao Veliko ratno ostrvo uklonjen je, kupališna sezona na Lidu pri kraju, ali oni koji se uz pomoć čamdžija dočepaju ove zemunske ade mogu da uživaju u miru i tišini koje ona pruža. Na samo dva kilometra od centra grada, na zaštićenom prirodnom dobru, ljubitelji prirode mogu da sretnu neku od 186 vrsta ptica, vide primerke iz kolonija slepih miševa i sede u hladovini ugroženih biljnih vrsta poput bresta i crne topole, koje su ovde pronašle svoju sigurnu luku. U dunavskim vodama oko ostrva opstaje 53 vrste riba, a u kanalu Veliki Galijaš u proleće mreste se mnoge od njih.
Između špalira drveća vodi uređena staza koja se proteže oko celog ostrva. Kraj nje se mogu videti i sadnice listopadnog čempresa taksodijuma koji je ovde „došao” 1980. godine kao gost iz močvara i rečnih tokova jugoistoka Severne Amerike. Ali, izgleda da mu se beogradska klima dopala pa se odomaćio. U početku je na ostrvu bilo hiljadu mladica, ali one sada imaju i podmladak.
Ostavila je ovogodišnja suša i na ostrvu svoj pečat, ali je i dalje na ovoj adi trava zelenija, a vazduh svežiji.
Veliko ratno ostrvo pravi je raj za ptice. Rezultati istraživanja pokazuju da ovaj prostor predstavlja tačku najvećeg biodiverziteta na teritoriji Beograda, kada je reč o ornitofauni. Na ovom mestu sreće se 186 vrsta ptica, od kojih četiri imaju status međunarodno značajnih. Na ostrvu se gnezde 73 vrste od kojih su 43 stanarice. Najveći broj ptica migrira preko ostrva, a 35 njih ovde zimuje. Ptice sa severa poput patke pupčanice, patke crnke, žute pliske, žute čaplje… dolaze iz dalekih krajeva – sa Grenlanda, Islanda, Norveške, Sibira… da ovde „letuju”. U pohode ovim letećim, pernatim „vlasnicima” ostrva dolazi se nekada i u ranim jutarnjim satima. Za to je uređena i drvena osmatračnica, ali se ona može koristiti samo uz prisustvo upravljača, a to je „Zelenilo – Beograd”.
Centralni deo ostrva i prirodno riblje plodište je Veliki Galijaš. Dužina mu je oko 800 metara, širina do 30, a dubina u normalnim uslovima do dva metra.
Ihtiofaunu čine ribe prisutne u Savi i Dunavu, a to su kečiga, štuka, šaran, grgeč, som… Da bi se u toku mresta sačuvale od ribokradica, na ulazu u Galijaš postavljen je veliki ponton ispod koga ribice kada dostignu određenu veličinu prođu i otplivaju niz reku. Trenutno je, zbog suše, i u ovom kanalu voda u opadanju, a površinu je, kao u Čukaričkom rukavcu na Adi Ciganliji, prekrila biljčica sočivica. Ova plivajuća vrsta živi u sporotekućim, toplim vodama gde ima dosta nitrita i fosfata i prečišćava vodu. A mnoge vrste riba se njome i hrane.
Ponekad se zimi dogodi da se ade dočepaju divlji veprovi i srndaći. U tom periodu Veliko ratno ostrvo i njima postane dom. Kada su vode velike, oni čak preplivaju reku pa osvanu i na Zemunskom keju i odu dalje do Novog Beograda. Nije to ništa za čuđenje jer je ovo njihova teritorija bila i pre dolaska civilizacije i ljudi na ove prostore.
Svoje skrovište ovde su našle i kolonije slepih miševa. Među njima je patuljasti slepi mišić, koji je prvi dokazani primerak ove vrste u Srbiji.
Nažalost, neki nesavesni ljudi i prema ovom ostrvu, zaštićenom prirodnom dobru, nemaju poštovanje. Nije neuobičajeno i da se ovde uz reku nađu deponije, ali i naplavine stabala i granjevine.
Na delu obale koji gleda ka Zemunskom keju i dalje žive zemunski Robinzoni i pored svojih sojenica uzgajaju najslađi paradajz, paprike, krastavce… A omiljeno kupalište svih Zemunaca je i dalje plaža Lido.
I Dunavsko i Sirotinjsko ostrvo
Nije se Veliko ratno ostrvo oduvek zvalo tako. „Kršteno” je bilo i kao Dunavsko ostrvo, Cigansko ostrvo, Veselo ostrvo, Vojno ostrvo, Ratno ostrvo, Ratna ostrva (odnosi se na oba ratna ostrva), Babalik ada, Veliko vojno ostrvo i Vojno ostrvo, Veliko ostrvo rata.
Carigradskom konvencijom 1741. godine Veliko ratno ostrvo podeljeno je na dva dela, Turskoj je pripala polovina prema Beogradu, a Austriji ona prema Zemunu i Banatu. Zbog toga reč „ratno” u nazivu naše ostrvo duguje istoriji.
Ono je bilo strateška tačka sa koje je Beograd i napadan i branjen. U toku opsade Beograda 1521. Turci su svoje napade započinjali odatle.
Tri veka kasnije, 1806. godine, Karađorđevi ustanici su odavde topovima gađali Kalemegdan, a 1915. u iste svrhe su ga koristili i Austrougari.
Posle 1918. godine i gubljenja vojnog značaja Zemunci ga nazivaju Sirotinjsko ostrvo. U to vreme na njemu su bile podignute sojenice najsiromašnijih stanovnika Zemuna. Ostrvo je bilo u celosti obrađivano i na njemu su se gajili kukuruz i lubenica kojima se trgovalo na gradskim pijacama i tako preživljavalo.
Od sredine 19. veka pojavljuje se naziv Veliko ratno ostrvo da bi se posle Prvog svetskog rata ovo ime ustalilo do danas.
Poznato bilo i u 14. veku
Prvi put se ova ada pojavljuje na gravurama u 14. veku. Tu je ostrvo prikazano kao manji peščani sprud, podeljen kanalom, a ucrtano je i u planu tvrđave iz 1456. godine. Prvi pisani trag o njemu datira iz 1699. godine, kada ga je engleski lekar Bračna opisao kao veliko šumovito ostrvo. Na osnovu istorijskih podataka i opisa bitaka na Dunavu, smatra se da je ostrvo formirano u drugoj polovini 15. veka i bilo podeljeno Dunavskim potokom.
Prvi likovni prikaz ostrva je iz 1514. godine, kada ga je zabeležio mađarski kartograf Lazar Deaka. Na Lazarusovoj karti Ugarske iz 1528. godine (sačinjena između 1510. i 1520) ucrtano je ostrvo koje po položaju odgovara Velikom ratnom ostrvu.
Interesantan je turski plan grada i varoši iz 1863. godine gde je ucrtano Babalik ostrvo, odnosno Veliko ratno ostrvo. Plan je objavljen u Katalogu planova i karata Beograda. Prema zapisu Evlije Čelebije, na adi se nalazila i džamija koja je nosila ime, kao i ada, po Babalik Ahmedu.