Renoviranje ili proširenje hotelskih kapaciteta uz državnu pomoć od 20 odsto vrednosti investicije i dalje nije jednostavna odluka za većinu hotelijera. Iako je ovakva uredba doneta pre svega zbog potrebe za povećanjem broja smeštaja do izložbe Ekspo 2027, ulaganje je i realna potreba za rekonstrukcijom hotela u glavnom gradu. Kako je za naš list kaže Georgi Genov, direktor udruženja „Hores”, oko 60 odsto hotela u Beogradu je u ovom trenutku zrelo za neku vrstu ulaganja, kao što je promena enterijera, podizanje standarda u skladu sa kategorijom ili uvođenje novih tehnologija.
– Ima interesovanja, ali većina hotelijera i dalje ne želi da govori o tome, jer je to zahtevna odluka koja podrazumeva i ozbiljne pripreme. Da samo pomenemo da je oko 100 hotela u Beogradu građeno između 2010. i 2015. godine. Većina je ionako već u fazi da bi trebalo da ulaže, ne samo zbog ove izložbe nego i realne potrebe da odgovore na zahteve gostiju. Enterijer u hotelima po pravilu mora da se menja otprilike između pet i sedam godina, a standardi stalno moraju da se prate, kako hotel ne bi gubio na kvalitetu usluge – kaže Genov.
On dodaje da je uredba koju je država donela od velike koristi i valjalo bi da se i dalje uzima kao primer kako bi trebalo da se ulaže i u razvoj novih destinacija u budućnosti.
– Pomoć koju država nudi vratiće se u kasu od trenutka kada se hoteli otvore kroz poreze i druge dažbine. A biće spremni za goste i ponudiće im vrhunski smeštaj i uslugu. Ne govorimo samo o izložbi, kada se očekuje najveći broj gostiju, nego i posle toga – objašnjava direktor „Horesa”.
I u ovom trenutku imamo stalni rast broja gostiju, a samo u Beogradu je u ponudi 7.600 smeštajnih jedinica (hotela, soba, apartmana). Prema nekim procenama, samo za izložbu Ekspo 2027. nedostaje između 6.000 i 9.000 smeštajnih jedinica.
– U narednih nekoliko godina očekujemo otvaranje novih i renoviranje dva velika hotela „Slavija” i „Jugoslavija”, čime ćemo dobiti između 1.500 i 2.000 smeštajnih jedinica, ali to i dalje nije dovoljno. Verujem da će postojeći hoteli iskoristiti ovu pomoć države kako bi se ili proširili ili gradili nešto novo, jer je to prilika koja se ne propušta – objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje koliko će privatni smeštaj biti od značaja za smeštaj tolikog broja gostiju iz celog sveta, on kaže sigurno mnogo, s tim što i dalje imamo veliki broj objekata koji rade u sivoj zoni i nisu kategorizovani. Genov smatra da je veliki broj apartmana na našem tržištu koji se legalno bave kratkoročnim iznajmljivanjem napravljen po hotelskim standardima, te nude visok nivo usluge. Oni nemaju druge sadržaje kao hoteli, ali se trude, dodaje, da usluga smeštaja bude na najvišem nivou, makar približno onom koji gosti dobiju u hotelima. U većini hotela s kojima smo kontaktirali još ne žele da govore o planovima i ulaganjima u proširenje kapaciteta, mada je za većinu ovo privlačna ponuda. Interesovanja ima i u mestima van glavnog grada, poput pojedinih banja u kojima priznaju da je već vreme za renoviranje postojećih hotela, te da bi subvencije države vrlo dobro došle.
Uredba o izmenama i dopunama uredbe o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja, da podsetimo, predviđa pomoć države od 20 odsto vrednosti investicije za izgradnju novih i proširenje postojećih hotela u banjama i beogradskom regionu za potrebe smeštaja gostiju međunarodne izložbe Ekspo 2027.
Država će novac dodeliti za investicione projekte u banjskim i klimatskim mestima čija je minimalna vrednost dva miliona evra i kojima se obezbeđuje zapošljavanje najmanje 30 novih zaposlenih na neodređeno vreme.
Sredstva će se dodeliti i za investicione projekte u beogradskom regionu za izgradnju hotela koji će biti kategorisani sa tri i više zvezdica i imati minimum 50 smeštajnih jedinica, a čija je minimalna vrednost ulaganja pet miliona evra. Država će u regionu Beograda pomoći i hotelijere koji planiraju rekonstrukciju ili proširenje hotela koji će biti kategorisani sa tri ili više zvezdica i imati minimum 50 smeštajnih jedinica, a čija je minimalna vrednost ulaganja dva miliona evra. Prijave za državnu pomoć su moguće do kraja 2024. godine.
Stranci i dalje troše samo 70 evra dnevno u Beogradu
Strani turisti i dalje troše vanpansionski 70 evra dnevno, ni evro više nego 2019. godine, pokazala je najnovija anketa udruženja „Hores”, koja se bavila zadovoljstvom stranih turista Beogradom kao turističkom destinacijom.
– Toliko novca stranci troše u našem gradu na zabavu, hranu i suvenire i zabrinjavajuće je da se ništa nije promenilo od 2019. godine. Oni očigledno prihvataju troškove hotela, ali vanpansionski ne troše više. To govori da je i dalje ovo tržište za niskobudžetne goste ili da smo i dalje jeftina destinacija, Nadam se da će se to uskoro promeniti – kaže Genov za „Politiku”. Anketa je sprovedena među 1.200 stranih gostiju, koji su naš grad posetili isključivo turistički.
