Tradicijom javnih česmi Užice se od davnina ponosilo. Pre više od veka, beleže zapisi, živa voda (za piće i kućne potrebe) tekla je ovde sa desetina istočnika. Česme su i esnafi podizali kao svoje zadužbine. Ali u nizu decenija potom vodovodi i nagla urbanizacija učiniše svoje, mnoga izvorišta su presahnula. Ovo doba čuva pet užičkih javnih česmi s kraja 19. stoleća. Ima i mlađih preživelih po gradu, s tim što njihovu vodu, upozoravaju stručnjaci, s oprezom treba koristiti.
Ovde je najstarija, podignuta 1894, Ružića česma u Velikom parku. Na njene dve cevi i sada (izuzev zimi) teče pijaća voda. Za njom su po starosti tri esnafske česme, umećem kamenorezaca napravljene u tri dela varoši 1896. godine: Opančarska česma pred Malim parkom, česma Pekarsko-mehanskog esnafa na Rakijskoj pijaci i Trgovinsko-zanatskog esnafa na Slanuši. Starija od stoleća je i Popovića česma na Trgu Svetog Save iz 1900. godine, podignuta, kako piše na jednoj od četiri njene ploče, „pod vladom Aleksandra Prvog, gospodara i kralja Srbije”. Osnovna namena im je sačuvana: sa svih pet se pije voda, jer su u novije vreme priključene na gradski vodovod.
Time se, međutim, ne mogu pohvaliti preostale javne česme po gradu (uglavnom u predgrađima) koje su čudom preživele decenije neplanske gradnje. Nisu u vodovodnom sistemu, a izvorišta su im dotrajala i okolnim izlivima izložena, pa je prema njihovoj vodi usmerena pažnja nadležnih službi. Redovne analize ispravnosti vode tih javnih česmi obavlja Zavod za javno zdravlje Užice i rezultate objavljuje.
Sudeći prema najnovijem (novembarskom) izveštaju užičkog ZZJU (analiza obavljena na zahtev Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Užica), to stanje, ne računajući desetak javnih česmi priključenih na gradski vodovod, nije dobro. Higijenski ispravnu vodu na području grada jedino ima česma u Carinskoj ulici, dok se takvom ispravnošću mogu pohvaliti još devet česmi u manje zagađenoj daljoj okolini Užica (na Jelovoj gori, u blizini Staparske banje, u Zbojštici, na Kadinjači, u Vrelima, na Čakovini, dve kod Šargana, te Žunića česma u Skržutima).
Po ovom izveštaju, u gradu je više česmi s higijenski neispravnom vodom za piće. Bakteriološki su neispravne Badanj česma na Terazijama, Cokalina česma u Solunskoj ulici, Kameno korito, Grozničavac i Zukovina, Krsmanova česma, Olgina česma, Biser voda u Krčagovu, česma apotekara Subotića na Pori, Jovanovac i Vidića česma u Adi, česma na Kuki, te pojedine u okolini (česme u Ravnima, Kremnima, ispod Potpećke pećine, Spalovića česma u Sevojnu, Golubovića i Savića česma u Skržutima). Uz to, na dve (manjoj javnoj česmi Slanuša u centru Užica i velikoj česmi u Takovskoj ulici) voda je neispravna i sa bakteriološkog i sa fizičko-hemijskog aspekta.
„Javne česme su alternativni objekti vodosnabdevanja. One su kaptaže koje se ne održavaju redovno, a vode su izvorske, ’sirove’, što znači da ne prolaze kroz postupke prečišćavanja i dezinfekcije”, zaključuje se u tom izveštaju Zavoda za javno zdravlje Užice, uz preporuku da je potrebna opreznost pri korišćenju vode za piće sa tih javnih česmi.
