Ova odluka i nije iznenadila javnost jer je pre nekoliko meseci bilo reči da bi veza između kopna i ostrva mogao da bude Stari savski most. – Da li će se na tom mestu graditi nova „ćuprija” još se ništa ne zna
Odlukom 63 odbornika za i bez ikakve rasprave na nedavnoj sednici Skupštine grada, usvojena je Odluka o izradi plana detaljne regulacije za realizaciju pešačkog mosta između Keja oslobođenja i kupališta Lido u Zemunu. Odluka je donesena u atmosferi bojkota opozicije koja je u toku cele sednice pevala prvu strofu himne „Bože pravde” i nije reagovala ni na jednu tačku koja je bila na dnevnom redu. Zbog toga se njihovo mišljenje o usvajanju plana nije ni čulo.
Ova odluka i nije iznenadila javnost jer pre nekoliko meseci je bilo reči, kako je i „Politika” pisala, da bi veza između kopna i ostrva mogao da bude Stari savski most. A da li će se to zaista i dogoditi ili će se na tom mestu graditi nova „ćuprija” još nije sasvim sigurno.
Cilj izrade plana je, kako se navodi u obrazloženju odluke, da se urede pravila građenja pešačkog mosta koji bi povezao kej i kupalište, a koji bi imao stubove u koritu Dunava. Tom prilikom bi se poštovali svi uslovi u vezi sa vodnim saobraćajem i bezbednosti plovidbe.
– Veza sa Velikim ratnim ostrvom bila bi ostvarena mobilnim konzolnim propustom sa mostovske konstrukcije, koji bi bio oslonjen na tlo sa mogućnošću da se konzolni propust (koristi se prilikom prelaska s puta na most), u slučaju velikih voda kojima je ugroženo ovo područje, prilagodi nastalim okolnostima. U skladu sa Rešenjem o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo, u slučaju gradnje mosta na ovom području ne bi bilo gradnje objekata ili trajne konstrukcije koja bi služila za pristup ili oslanjanje. U toku izrade tehničke dokumentacije za konstrukciju mosta (koja je odabrana kao najpovoljnija, ali nadležni ne kažu koja) i u skladu sa postojećim ograničenjima kada je reč o lokaciji, mogućnostima i uslovima gradnje, obavezna je hidrološko-hidraulička analiza režima voda, leda i nanosa reke Dunava i Save u široj lokaciji u odnosu na planirani pešački most – navodi se u obrazloženju.
Inicijativu da se gradi most podnela je opština Zemun, a prostor u okviru koga je planirana realizacija pešačkog mosta sa saobraćajnicama iznosi oko 4,3 hektara.
Ideja da se kej mostom poveže sa plažom Lido nije nova. Pre desetak godina postojao je kompletan plan kako bi taj most izgledao. On je trebalo da bude pešački, izgrađen od materijala koji bi bili prilagođeni zaštićenom prirodnom dobru. Most je trebalo da premošćuje rukavac bez postavljanja stubova na koje bi se oslanjao i dovoljno visok da ispod njega mogu da prolaze i jedrilice. Njime bi mogli da se kreću isključivo pešaci i vozila koja bi služila za održavanje ostrva. To je bio plan koji nikada nije realizovan, a za koji se zalagao izvestan broj Zemunaca, posebno čamdžija.
Jer, na ovo ostrvo se u toku godine peške može doći samo u julu i avgustu kada je kupališna sezona. Tada dve obale povezuje pontonski most koji postavlja rečna flotila Vojska Srbije. Iznajmljivanje tog pontona dužine oko 370 metara plaća opština i cena je pre nekoliko godina iznosila oko 5,5 miliona dinara, ali se ona sada sigurno uvećala. Zbog tog pontonskog mosta čamdžije umesto kroz rukavac moraju da idu okolo.
Mišljenja sugrađana o postavljanju mosta decenijama su podeljena. Dok su jedni za zbog stalne veze sa Velikim ratnim ostrvom, nemali broj se protivi njenom uspostavljanju. Jer, kako ističu, na taj način bila bi ugrožena jedna od malobrojnih oaza prirode u metropoli poput naše.
Mnogi od njih pitaju se da li bi taj život na ostrvu bio ugrožen postavljanjem mosta, posebno Savskog koji je po svojim gabaritima i funkciji više saobraćajni, a manje pešački
