Seo sam na komentatorsku poziciju dva i po sata pre početka utakmice. U hali su radili samo oni aparati što ispuštaju vodenu paru, da bi moglo da se diše. Igramo protiv Litvanije, protivnika koji me je kao navijača reprezentacije uvek najviše nervirao. Kroz glavu su mi prolazile batine koje je Teodosić dobio u polufinalu 2015. u Lilu od igrača poput Seibutisa.
Prisećao sam se i velikih utakmica sa Svetskog prvenstva. Kad smo 2002. Baške i ja prvi uleteli u fontanu na Trgu Nikole Pašića, kad sam prvi put kao novinar 2006. svedočio eliminaciji od Nigerije, kad smo Bojan i ja 2010. gledali polufinale sa Turskom a ispred kuće u gepeku kola su bile putne torbe da se odmah po završetku utakmice krene u Istanbul jer će Turci posle eliminacije sigurno hteti da prodaju karte za finale sa Amerima. Sećam se i da je tada prvi put trebalo da komentarišem utakmicu Arsenala, čak bih i to otkazao da Tundžeri iz auta nije dao koš. Pa kad smo Cvija, Filip, Šone, Ranko i ja vikali na televizor kad smo poveli pet razlike protiv SAD u finalu u Španiji, pre nego što su Kajri i Klej pokazali šta znaju. I na kraju kad sam hronično gladan u Kini očekivao da na kraju zagrizem zlatnu medalju a samo sam izgrizao usne u sumornom Donguanu dok sam gledao šta nam Argentinci rade.
I evo nas sada ovde, u podjednako teškoj Manili, posle lekcija koje smo održali nedoraslima, neopravdanog izostanka pobede protiv Italije, treba da pobedimo protvnika koji svakako zna kako se ovakve utakmice igraju i koji je pobedio SAD dva dana ranije u utakmici o koji će svaki Litvanac pričati unuku pred spavanje.
Momci uobičajeno ozbiljni na zagrevanju. Ovde su svi oni koji su želeli da budu i nisu bili povređeni. Selekcija je odrađena prirodno, osim Radanova, Pešić nije morao nikoga da precrta. Prošli su ovde neke neuobičajene i teške situacije. Ne znam kako je njima, ali znam da nisam spavao više od dva sata uoči četvrtfinala, a uopšte ne ubacujem loptu u koš, samo pričam u mikrofon. Verujem da ni oni nisu spavali zbog košarkaškog uzbuđenja, a pre toga ni zbog druga koji je bio na operacionom stolu. Dakle, osmeh na licu bi bio previše, ali fokus se ocrtavao na licima. Za mnoge od njih sledila je utakmica karijere.
Jesu svi profesionalci kojima je glavni zadatak da naplate svoj talenat. U reprezentaciji toga nema, ali nacionalni tim nagrađuje nečim što ne može da se kupi – uspomenama. Možete da uplatite neko lepo letovanje, slikate se na rajskom ostrvu i okačite na Instagram i to je svakako uspomena. Ali, ovo je za odabrane, za najtalentovanije i najodanije, za one koji su spremni i da se razočaraju mnogo puta da bi eventualno jednom dočekali najlepši trenutak u životu. Težina puta srazmerna je osećaju na uspešnom kraju.
Dakle, počelo je. U Litvance je ušao duh njihovih šuterskih predaka (da li će Kariniauskas biti legitimni naslednik Kurtinaitisa, kao što mu prezime kaže). Ne mogu ništa da promaše iako ti košarkaši nisu kroz karijeru bili veliki šuteri. Pogađamo i mi, ali oni tri mi dva, matematika je jasna, plus šest za Litvaniju. Prelazimo na fiziku, sa klupe ustaje Aleksa Avramović, da primeni zakon akcije i reakcije na litvanskim bekovima. Uništavao ih je sa osmehom na licu, oni su pokušavali šta su mogli, ispostaviće se da nisu mogli ništa, pa su reagovali prirodno, nervozom i promašajima.
Ekipa se napajala energijom iz Aleksinog agregata, odbrana se polako pretvarala u zid, svaki pas i dribling kod Litvanaca je stvarao sumnju. U napadu je Pešić odmah rešio da zada udarac u glavu protivnika. Da vidi kako će da reaguje. Niski post, Milutinov protiv Valančiunasa. Nikola je već iskusan košarkaš. Dugo je na evroligaškom nivou jedan od najcenjenijih centara. Ali rekao bih da ga je ova utakmica svrstala u red velikih srpskih igrača. Sticajem okolnosti tek sada je postao jedan od nosilaca igre nacionalnog tima. O kako je samo čvrst taj stub. Nadigrao je Valančiunasa u igri jedan na jedan i zaslužan je za veliki broj poena u pik en rol igri. U otvaranju prostora saigračima možda je i najbolji centar na svetu.
A, onda smo počeli da pogađamo trojke. Petrušev odmah po ulasku u igru, pa je došlo vreme za Bogdana. Od prve sekunde bio je faktor stabilnosti u našoj igri, da bi onda iz dotrčavanja ubacio trojku. Ja vičem, Marin smiruje, Litvanci bi da se vrate, Bogdan smiruje. Pa u finišu šut direktno iz Mirijeva, iz perioda dok je još peške išao na treninge, nekad i do Pionira. I tada, kao i sada, roditelji su bili na tribinama. Majka je dobila na poklon drugi trofej za igrača utalkmice u Manili.
U međuvremenu su se srpski navijači grupisali iza klupe. Da čuvaju leđa ekipi. Nisu ućutali ni sekunde. Odjednom su svi postali jedno, oni u petorci, na klupi, na tribinama. Takva srpska homogenost na jednom mestu odavno nije viđena. Litvanci su jako krenuli u drugo poluvreme. Pogodili su nekoliko puta zaredom, a u odbrani su nas zbunili zonom. Pošto je najmlađi čovek na terenu Nikola Jovič pogodio trojku kao ispred zgrade svi smo se malo smirili, pa je stvari u svoje ruke mogao da uzme general iz Niša. Sve vreme na ovom turniru svojom bistrom košarkaškom glavom i brzim procesorom povezuje saigrače sa samim košem. Litvanci nisu cenili njegov šut. Čuvali su ga kao Bena Simonsa na šutu za tri poena a dobili su Stefa Jovića lično. Tri trojke su razoružale žilavu vojsku sa Baltika i ućutkale bradonje u zelenom na tribinama. Petrušev je sa dve trojke u poslednjoj četvrtini zaokružio najbolju utakmicu u dresu reprezentacije i pokazao navijačima Srbije da mogu da počnu da planiraju gde će da slave posle utakmice.
Kad se utakmica završila, sve je eksplodiralo. Ne da smo videli osmehe na licu naših igrača, već pravi tajfun emocija. Poput filipinskog pljuska sve su istresli iz sebe. Uz skandiranje operisanom drugu skakali su, grlili se i igrali po terenu. Posle ove utakmice svaki od njih je bar za nijansu bolji igrač nego što je bio. I sa dodatnom verom u sebe dočekaće polufinale. Odigrana je možda najbolja utakmica u ovom dresu još od Rija 2016. i pobede nad Australijom. Nikada ovako ubedljivo nismo pobedili Litvaniju.
Nekih sat pre utakmice naleteo sam na Svetislava Pešića. Razgovarali smo nekih minut dva. Njegova mirnoća uoči duela je bila impresivna. Pitao sam ga da li ćemo pobediti, odgovorio mi je da zna kako to možemo da uradimo ali da se to nikad ne zna. U ovom njegovom mandatu bilo je uspona i padova u igri ekipe, uzrokovane i čestim promenama sastava, ali i njegovim propustima i rešenjima. Protiv Litvanije nije imao pogrešnu ideju niti odluku i stigao je na korak od onoga što je obećao, plasmana na Olimpijske igre.
Po povratku u hotel negde oko jedan iza ponoći ipsred mene u lift je ušlo desetak pijanih i glasnih Litvanaca. Srpski navijači su svoju noć tek započinjeli u klubu u Manili.
Sreda je prvi sunčan dan u Manili. Vrućina je nesnosna, ali tako će ovde biti zauvek. Ipak, kad nema oblaka po pogledu kroz prozor čovek ustane sa osmeom na licu. A još kad je Boriša dobro, pa smo u polufinalu Svetskog… Uspomene dobijaju smisao kad su začinjene intenzivnim emocijama.
