Usklađivanje kalendara podržava nešto više od 20 odsto ispitanih, rezultati su istraživanja koje je IPSOS obavio ekskluzivno za Jutarnji program RTS-a. Trećina nije razmišljala o tome.
Veliki broj građana Srbije smatra da ne treba usklađivati kalendare
Među pobornicima stava da ne treba usklađivati julijanski kalendar sa gregorijanskim dominira potreba da se očuva tradicija, identitet ili puka navika.
„No, trećina pobornika stava iskazuje i dozu inata, nacionalizma i potenciranja srpske osobenosti i kroz ovo protivljenje“, pokazuje istraživanje.
Jedan od razloga zbog kojih građani smatraju da ne treba uskladiti kalendare je i – „iz inata“ – čak jedanaest odsto.
Među zastupnicima ideje ujednačavanja kalendara preovlađuje potreba za iskazivanjem verskog zajedništava sa ostalim hrišćanskim svetom ali i praktični razlozi.
I pravoslavci i katolici slave Uskrs 20. aprila
Uskrs ove godine pada na isti dan i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru.
Sveštenik Boško Savić kaže da u razgovoru o kalendarima treba razdvojiti praznovanje Uskrsa, julijanski i gregorijanski kalendar.
„Praznovanje Uskrsa je ustanovljeno 325. godine na Nikejskom saboru. I praznovanje Vaskrsa od početka je pravilo problem maloazijske prakse i rimske prakse u ranoj crkvi. 155. godine sveti Polikarp Smirnski iz maloazijske Smirne odlazi u Rim da bi se dogovorio oko praznovanja Uskrsa i dogovara se ta praksa da se Uskrs uvek slavi u nedelju“, kaže Savić.
Jeres koja je u ranoj crkvi slavila Uskrs u subotu je osuđena i počinje praznovanje u nedelju, priča sveštenik. Objašnjava da se zbog toga Uskrs praznuje dva puta.
„Imamo godišnje praznovanje Uskrsa koje se slavi kao što i svi znamo jednom godišnje i imamo nedeljno praznovanje Uskrsa jer svaka nedelja je mali Uskrs. I upravo to nedeljno praznovanje Uskrsa je ono što nas sve hrišćane ujedinjuje. I Rimokatolička crkva i sve pravoslavne crkve nedelju proslavljaju kao Mali Uskrs“, istakao je sveštenik.
Pogled Srpske crkve na usklađivanje kalendara
Što se tiče Srpske crkve i pogleda na gregorijanski kalendar, kaže da to je pitanje za Sabor Srpske crkve koji zaseda godišnje u maju, ali da ne može da se definiše jednim aktom.
„Postoje liturgijska praksa, postoje i bogoslovska pitanja, samog praznovanja i usklađivanja“, objasnio je gost Jutarnjeg programa sveštenik Boško Savić.
Kako kaže, to nije samo astrološko pitanje jer bi u tom smislu mogao da se pomene i Milankovićev kalendar. Objašnjava da je stvar liturgijske prirode.
„Kada govorimo o praksi Rumunske crkve, Grčke crkve, mi tu imamo dosta sukoba u smislu Grčka crkva je prešla na gregorijanski kalendar, Sveta Gora i dalje slavi po julijanskom kalendaru. Onda imamo Rumunsku crkvu koja prelazi na gregorijanski kalendar, jedan određeni deo manastira nije tako lako prešao da slavi po gregorijanskom kalendaru. Kasnije je to ispravljeno“, kaže jerej uz naglašavanje da promena može da dovede do određenih potresa u samoj crkvi.
Prolećna ravnodnevnica, pun mesec i nedelja
Astronom Jovan Aleksić objašnjava da je da računanje Uskrsa pre svega kalendarsko, odnosno, matematičko pitanje. Ističe da je pogrešno reći da je to problem dva različita kalendara.
„Uskrs se praznuje u nedelju, punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Dakle, vidimo da ovde imamo tri pojma. Prvo je prolećna ravnodnevica, nakon toga pun mesec, nakon toga nedelja. Pošto pun mesec može da bude odmah sutradan posle prolećne ravnodnevice, a može da bude i kasnije. Nedelja može da se pomera tamo ili ovamo“, kaže Aleskić.
U vezi sa obračunavanjem datuma Uskrsa kaže da su važni astronomski pojmovi prolećne ravnodnevice i punog meseca i da u današnje vreme vrlo precizno možemo da izračunamo kada je prolećna ravnodnevica i kada je pun mesec u sekundi.
„Nekada su se tokom istorije to radilo na vrlo primitivne načine i radilo se putem određenih matematičkih tablica“, kaže Aleksić navodeći da je to razlog zašto se po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru ti datumi prolećne ravnodnevica se razlikuju, a i način računanja punog meseca se po tim tablicama razlikuje.
Da li građani znaju kog datuma pada Uskrs
Tek polovina građana Srbije zna tačan datum kada se proslavlja Uskrs među pravoslavnim vernicima(20.4.), pokazuje istraživanje IPSOS-a.
„Gotovo trećima ispitanika izjavljuje da ne zna tačan datum, dok njih 17 odsto daje netačan ili neprecizan odgovor (negde u maju ili aprilu)“.
