Istorija nisu samo datumi, sukobi i prevratnički događaji već i neki jedinstveni mirisi, arome, ukusi koji imaju moć da ožive prošlost. O tome su pisana i književna dela, a u Gradskom muzeju u Subotici upravo tako su naslovili i svoju izložbu posvećenoj delu istorije mesne industrije grada – „Ukus prošlosti – Julije Korhec”.
Izložba predstavlja hroniku jedne od čuvenih lokalnih klanica i prerađivača mesa koju je prvih decenija 20. veka osnovao Julije Korhec, a postavku su pripremili Akoš Kubičković, istoričar i kustos muzeja i dr Žužana Korhec Pap, restaurator, muzejski savetnik, ali i unuka nekada čuvenog industrijalca.
S poljoprivrednim okruženjem, Subotica je već od kraja 19. veka bila i centar prerađivačke industrije. Tako, podseća Kubičković, oko 1885. godine nastaje čuvena velika klanica i prerađivačka firma porodica Hartman i Konen, a još pre 1918. godine država propisima ograničava klanje velike stoke po domaćinstvima, te taj posao preuzimaju klanice. Žužana Korhec Pap neposredno je svedočila o delu porodične istorije: njen deda Julije, rođeni Bečejac, došao je u Suboticu 1921. godine i otvara prvu mesaru. Svega šest godina kasnije otvara svoju fabriku i nekoliko prodavnica u gradu, postaje prepoznatljiv i po svom programu suhomesnatih proizvoda, da bi 1934. godine pokrenuo proizvodnju u Čoki. Kubičković je govoreći o ovoj izložbi izneo podatak da je Korhec vešto koristio marketing za promociju svojih proizvoda, organizovao nagradne igre i da je prvi za koga se zna da je organizovao zajedničke izlete i susrete za svoje zaposlene. Očigledno je bio preteča danas popularnog „tim bildinga”. Žužana Pap Korhec u predstavljanju porodičnog posla navela je da je Julije Korhec umeo da kao domaći proizvođač koristi veliko tržište nekadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Julije Korhec tokom Drugog svetskog rata prestao je s radom, a nakon rata više nije imao fabrike. Svoju društvenu afirmaciju ostvario je na drugom polju, postao je zagriženi filatelista, s jedinstvenom i vrednom zbirkom maraka.
Suhomesnati proizvodi Korhec ostali su deo istorije grada, kao što se u istoriju preselilo i pola veka mlađe „Carstvo dobre hrane”, kako je glasio najuspešniji marketinški moto fabrike mesa i mesnih prerađevina „29. novembar”.
Izložba „Ukus prošlosti” bila je povod i dobra scenografija i za razgovor o ovoj fabrici koja je, kako je rekao Dejan Mrkić u ulozi moderatora tribine, deo ekonomske istorije, ali i deo naše lične i porodične istorije, jer je ova fabrika trajala dok je trajalo vreme u kojem su fabrike pripadale radnicima. Fabrika, koja je nastala na temelju nacionalizovane fabrike „Hartman i Konen” bila je vodeća mesnoprerađivačka firma i na prostoru bivše Jugoslavije. Na tribini je govorio i Antal Barna, pomoćnik generalnog direktora i tehnički direktor u periodu od 1989. do 1993. godine, koji je rekao da je „29. novembar” bio industrijski dinosaurus. Kada je poklekao, više niko nije mogao da ga podigne na noge.
Tokom sredine 20. veka fabrika je bila ponos grada i zemlje, Barna je publici Gradskog muzeja ispričao kako su sa sajma u Parizu doneli ideju o pašteti u malom, folijarnom pakovanju, koja je, kako je kazao, išla kao alva. Prvi su krajem šezdesetih godina napravili čajnu kobasicu, što je bio svojevrsni podvig.
„Dnevno se proizvodilo 160 tona hrane, ako je bilo desetak tona manje, direktor je zvao da pita da li su to radnici štrajkovali. Pravili smo 20 tona viršli”, naveo je Barna. Ali ova fabrika trošila je i 800 kilograma mazuta za sat rada, koliko je bilo potrebno da zagreje sve pogone i opremu za proizvodnju hrane. Tako skupa fabrika mogla je da opstane samo na velikom tržištu, i sa sigurnom bazom sirovina, a kada se dugovi počeli da se nakupljaju, stečaj i bankrot bili su neizbežni.
Mesna industrija Subotice sada se preselila u muzejski depo, na lokalu više nema domaćih prerađivača koji bi slavom, kvalitetom i obimom rada mogli da se približe nekadašnjim preduzećima. Žužana Pap Korhec ispričala je medijima i da su pokušali po tajnom porodičnom receptu da naprave neke od Korhec kobasica. Ali, kako joj je i Barna rekao, ukus i aroma prošlosti teško da mogu da se vrate: promenio se kvalitet sirovina, svinje se danas drugačije hrane, njihovo meso je drugačije, i izgleda neki od ukusa prošlosti ne mogu da se ponove.
