Pre četiri godine Crna Gora je zabranila rad nedeljom, a u Hrvatskoj je lane stupio na snagu novi Zakon o trgovini prema kojem trgovci mogu da odaberu 16 nedelja u godini tokom kojih bi eventualno radili.
Ovih dana usvojen je Zakon o neradnoj nedelji za trgovce u Federaciji BiH, a u Srbiji takva zakonska rešenje ne postoje i pored napora sindikata da se uvedu. Predstavnici sindikata smatraju da ozakonjenje neradne nedelje ne bi moglo da prouzrokuje nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage, ali poslodavci ipak tako ne misle. Strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstva potrošača…
U Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) trgovine smatraju da zahtev da se zabrani rad trgovina nedeljom ne znači zalaganje za manje rada, jer zakonski, radna nedelja po pravilu traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom nije regulisan. Kako podseća Radoslav Topalović, predsednik sindikata trgovine, u zemlji je trenutno angažovano oko 300.000 trgovaca koji u proseku mesečno zarađuju za 30 odsto niže plate od prosečne.
– Za ukidanje rada nedeljom borimo se od 2016, a država neće ni da razgovara na tu temu, kamoli da reguliše tu oblast. Situacija je sve gora u trgovini. Iako na jugu ne nedostaje radnika, njih hronično nema dovoljno u Vojvodini i većim gradovima, poput Beograda i Kragujevca. Najveći problem su punktovi na delikatesu i mesarama. Tu imamo manjka radne snage. Jedini način da se reši taj problem je povećanje zarada, jer posla ima, pa ima – smatra Topalović, dodajući da su neosnovane procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici postanu neradni dani, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima.
– Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod, kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato, ti prigovori nisu utemeljeni – ističe on.
Od početka naredne godine, jedan veliki trgovinski lanac u Srbiji trebalo bi da ukine u svojim prodavnicama rad na delikatesu i u mesarama. Radnici će biti preusmereni na druga radna mesta, a neki će možda ostati bez posla. Sem toga, u mnogim radnjama su uvedene i elektronske samouslužne kase. To je, kako ističe Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, već standard u EU, gde se uveliko smanjuje broj zaposlenih koji rade u trgovinama.
– Tamo se ljudi dodatno obučavaju kako bi radili i druge poslove, bili bolje plaćeni na radnim mestima gde imaju manje dan ili dva u radnoj sedmici. S druge strane, imate i primer Mađarske, gde je neradna nedelja uvedena pa ubrzo ukinuta jer su rezultati pokazali da su ukupni prihodi firmi smanjeni zbog zabrane rada nedeljom – otkriva Rajić i dodaje da je zbog zabrane rada nedeljom u trgovinama Mađarska naplatila manje poreza, ali se u državi povećao obim sive ekonomije i rad na „crno”, a plate radnika smanjile.
– Zato je veliko pitanje da li su ljudi bili zadovoljni. Naši sindikati treba da se bore da minimalac bude potpuno neoporezovan i da se taj deo neoporezovane zarade prelije ka zaposlenom, čime bi se zarade povećale. Drugo, sindikati treba da se bore i za prekvalifikaciju zaposlenih kako bi radili na kvalitetnijim radnim mestima – smatra Rajić.
On navodi primer iz prakse iz njegovog neposrednog okruženja, kod vlasnika pekare. Kaže da je taj poslodavac pre pet godina ukinuo rad nedeljom, ali je kao posledica toga bilo to da je morao da produži radni dan sa 16 sati na 18 časova.
– Promet mu je pao za 14 odsto i firma je došla na granicu da mora da se ugasi. Jednostavno je, prometi naših firmi su mali i generalno smo siromašna zemlja, tako da ukidanje rada nedeljom nije rešenje. Jer da bi nam bilo bolje, mora najpre struktura privrede da se izmeni, a na tome niko ne radi, za sada – dodaje Rajić.
