Iako grejna sezona još nije počela u Srbiji je na trećini mernih mesta zabeležena prekomerno zagađenje vazduha od koga prema zvaničnim procenama godišnje u Srbiji premine oko 10.000 ljudi.
Ova godina trebalo je da bude prva u kojoj je trebalo da analiziramo uspešnost primenjenih mera iz Programa zaštitu vazduha 2022- 2030. u Republici Srbiji, koji je usvojila Vlada decembra 2022. godine.
Nažalost, takva očekivanja su se pokazala previše optimističkim i ponovo smo na početku postavljanja dijagnoza. Neadekvatan rad institucija zaduženih za upravljanje kvalitetom vazduha u nizu sektora i aktivnosti se nastavlja, piše u saopštenju Nacionalne ekološke asocijacije povodom sedmog septembra, Međunarodnog dana čistog vazduha.
Oni istuču da je u pomenutom dokumentu pružena kvalitetno urađena analiza postojećeg stanja i dokument jasno i precizno procenjuje zdravstvene posledice dugogodišnje izloženosti zagađenom vazduhu.
Navode da i pored postojanja ovog dokumenta problem nije lakši i da je prisutan decenijama.
„Da podsetimo, Vlada Republike Srbije u ovom dokumentu procenjuje broj prevremeno umrlih zbog zagađenja suspendovanim česticama koje su i najopasnije po zdravlje, na 9.773 na godišnjem nivou, a sa dodatnim prevremenim smrtima od ostalih zagađujućih materija, broj prevremeno umrlih na godišnjem nivou dostiže oko 12.000 ljudi“, stoji u saopštenju.
Oni navode da iako je u Programu izračunato koliko bi manje ljudi umiralo u predloženim scenarijima smanjenja emisija zagađujućih materija, još uvek nisu donete adekvatne mere koje bi poboljšale kvalitet vazduha prema definisanoj dinamici.
Bez jedinstvenog indeksa kvaliteta vazduha
U Asocijaciji kažu da je Vlada Srbie je 30. maja ove godine usvojila i primenu EU indeksa kvaliteta vazduha u cilju unificiranog prikaza rezultata monitoringa, ali da nažalost ni ta jednostavna aktivnost do danas nije realizovana.
„Podsećamo da se on primenjuje više od dve godine na aplikaciji xEco vazduh pokazujući superiornost standarda koji važe u EU. Kako se prevremene smrti mogu sprečiti poboljšanjem kvaliteta vazduha, odgovornost za sprovođenje usvojenog plana je i kvantifikovana kroz taj broj koji u relativnim odnosima na 100.000 stanovnika, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbiju svrstava u zemlje sa najvišom stopom smrtnosti od zagađenog vazduha u Evropskom Regionu SZO“.
Vazduh zagađen i pre početka grejne sezone
Kako navode, u periodu od 1. januara do 5. septembra 2023. godine, uprkos činjenici da je drugi deo grejne sezone u ovoj godini tek pred nama, možemo konstatovati da je na 17 od ukupno 50 mernih mesta koje mere PM čestice, već zabeleženo prekoračenje graničnih vrednosti definisanih zakonskom regulativom.
Ova prekoračenja su zabeležena kako u smislu broja dana sa prekomernim koncentracijama PM10 (iznad 50 µg/m3) iznad dozvoljenih 35 dana godišnje tako i u smislu srednjih godišnjih koncentracija PM2.5 koje će do kraja godine, usled pogoršanja prouzrokovanim emisijama iz malih ložišta i kotlarnica, do kraja dodatno rasti.
„Možemo očekivati da će broj mernih mesta sa prekoračenjima – odnosno mesta koja će kasnije biti označena kao „prekomerno zagađena“ za celu 2023. godinu sa sadašnjih 17 dostići 30″.
Na kraju ističu da veliki broj gradova u Srbiji i dalje nema automatsko merenje koncentracija PM čestica u državnoj mreži, od kojih izdvajamo najveće: Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Zrenjanin, Šabac, Vranje, Sremska Mitrovica, Požarevac, Jagodina, itd.
„Zato, pozivamo institucije da sa velikim zakašnjenjem konačno počnu da rade na intenzivnom smanjenju aerozagađenja, samim tim prevremenih smrti, kao i bolesti povezanih za zagađenje vazduha. Jedini način je hitna primena Ustava i važećih zakonskih rešenja“, zaključuju iz Nacionalne ekološke asocijacije.
