Globalni kapaciteti termoelektrana na ugalj prošle godine porasli su za 2%, a dve trećine novih postrojenja razvila je Kina, aktuelni najveći svetski potrošač ovog prljavog energenta.
Ipak, prvi put od 2019. godine blagi skok u novim termokapacitetima zabeležen je i u ostatku sveta.
Ovo su rezultati novog godišnjeg pregleda neprofitne organizacije Global Energy Monitor (GEM) koji nam donosi još zanimljivih uvida kako u sadašnjost, tako i u budućnost energetske tranzicije na svetu.
Kako navode iz GEM-a, napuštanje uglja do 2040. godine – u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) – zahtevalo bi zatvaranje, u proseku, 126 GW termoelektrana svake godine. Prema njihovim proračunima, to je ekvivalentno gašenju dva postrojenja na ugalj, ukupne snage 2,4 GW – nedeljno, prenosi portal Klima101.
Poređenja radi, snaga TENT-A i TENT-B u Srbiji je oko tri gigavata.
Tokom 2023, u rad je pušteno 69,5 GW novih postrojenja na ugalj. Sa druge strane, ugašeno je 21,1 GW termoelektrana. Ovo je rezultovalo u neto povećanju kapaciteta na ugalj od 48,4 GW što je najviše od 2016. godine. Ukupna globalna snaga, zaključno sa prošlom godinom, dostigla je 2.130 GW, stoji u saopštenju.
„Sudbina uglja prošle godine predstavlja anomaliju zato što svi znaci ukazuju na obrnuti kurs u odnosu na ovu ubrzanu ekspanziju”, kazala je Flora Šampenoa, programska direktorka zadužena za ugalj u GEM-u.
„Međutim, zemlje sa elektranama na ugalj moraju ih povlačiti brže, a one koje imaju planove za nova postrojenja moraju da se pobrinu da ona nikada ne budu izgrađena. U suprotnom, možemo da zaboravimo na ispunjavanje naših ciljeva iz Pariskog sporazuma i koristi koje će doneti brzi prelazak na čistu energiju.”
U proširenju kapaciteta na ugalj prednjači Kina koja je instalisala 47,4 GW prošlogodišnjih postrojenja što je otprilike dve trećine globalnog porasta u 2023. U razvoju uglja, apsolutnoh neslavnog svetskog šampiona pratili su Indonezija, Indija, Vijetnam, Japan, Bangladeš, Pakistan, Južna Koreja, Grčka i Zimbabve.
Izvan Kine, u rad je pušteno 22,1 GW termoelektrana, dok je 17,4 GW ugašeno. To znači da neto povećanje kapaciteta, ukoliko izuzmemo ovu azijsku zemlju, iznosi 4,7 GW.
Od Pariskog sporazuma, neke zemlje već su rekle „Zbogom” uglju
Otkako smo 2015. u Parizu postigli međunarodni dogovor o obuzdanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C, energetski pejzaž širom naše planete proživljava transformaciju. Od tada je 47 od 82 zemlje, koje proizvode struju iz uglja, smanjilo ili održalo svoje kapacitete na istom nivou.
Neke zemlje su čak svojim primerom pokazale da je napuštanje uglja moguće. Među njima su Austrija, Belgija, Švedska, Portugal, Peru i Ujedinjeni Arapski Emirati. One su već „penzionisale” ili konvertovale sva svoja postrojenja na ugalj, a nedavno se ovoj listi zemalja pridružila i Slovačka koja je krajem marta obustavila proizvodnju u poslednjoj termoelektrani.
Uprkos tome što su zemlje gde se beleži smanjenje ili održanje postrojenja na istom nivou brojčano nadjačale one koje su povećavale zavisnost od uglja, od Pariza je gotovo duplo više kapaciteta na ugalj priključeno na mrežu u poređenju sa ugašenim.
Napuštanje uglja mora da se ubrza, naglašavaju iz GEM-a, zato što je smanjenje ovog prljavog energenta u proizvodnji struje, zapravo, najvažnije sredstvo za ublažavanje štetnih emisija.
Kako porast temperature ne bi premašio donju granicu Pariskog sporazuma (1,5 °C), na osnovu modela IEA, zemlje u sklopu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) treba da eliminišu struju iz uglja do kraja decenije, a ostatak sveta ima deset godina duži rok (do 2040).
Planovi za zatvaranje u samo 15% (317 GW) postojećih globalnih kapaciteta na ugalj u saglasnosti su sa rokovima u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, dok u dodatnih 10% (210 GW) gašenje treba da se ubrza.
Mada je većina postrojenja obuhvaćena nacionalnim obećanjima za dostizanje neto nultih emisija, 75% (1.626 GW) operativnih termoelektrana na ugalj nije se obavezalo na zatvaranje.
