Još jedna velika kineska platforma za onlajn prodaju ubrzano osvaja i srpsko tržište. Niske cene, širok asortiman, agresivna reklama i paketi koji stižu za nekoliko nedelja ključni su razlozi popularnosti među svim generacijama. Ne jenjavaju ni pitanja kako se i kome isplati i zašto su je pojedine vlade stavile pod pojačanu kontrolu.
Jeftina roba donela je milijarde Kolinu Huangu, osnivaču platforme „Temu“, koja je u prethodne dve godine globalni fenomen, a za nju zna gotovo i svaki potrošač u Srbiji. Najbogatiji čovek u Kini i 25. po bogatstvu u svetu u druge zemlje lansirao je praksu koja godinama živi u njegovoj onlajn kupovina svih proizvoda po često nerealno niskim cenama.
„Onlajn poručujemo odeću, hranu, ali i sve ostalo što nam treba u svakodnevnom životu, praktično se sve odvija onlajn, pomoću telefona“, kaže Šeron Hvo iz Kine.
Aplikacija preuzeta više od 600 miliona puta
Do potrošača u Evropi aplikacija „Temu“ stigla je preko okeana nakon jakog prodora u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji, prošle godine visoko se pozicionirala i na tržištu Velike Britanije, Francuske i Španije. Do sada je preuzeta više od 600 miliona puta, a od maja njeni korisnici su i kupci iz Srbije.
„Čini mi se da je njihov fokus, gledajući naše tržište, pogodio bejbi-bum generaciju, delimično Iks i generaciju Z. Ali kod generacije Z nije lako, oni su videli, lako testirali i nisam siguran da će ponovo kupiti, jer im je jasan koncept, i ne mogu tako lako, uslovno rečeno, da budu prevareni cenom“, kaže Miljan Premović, marketinški stručnjak.
Kako se i kome isplati
Sve na jednom mestu, uz agresivnu reklamu, na koju je kompanija samo tokom ove godine potrošila tri milijarde dolara – ključni su razlozi velikog interesovanja. Iza njega često se krije i pitanje: kako se i kome to isplati?
„Ovo su platforme koje su donele revoluciju u maloprodajnom biznis modelu u tom smislu da su oni spojili veliku tražnju s jedne strane s velikim brojem jeftinih proizvođača u Kini, to su male i srednje kompanije koje mogu direktno da plasiraju svoju robu celom svetu kroz ove platforme“, kaže Ivan Ostojić, stručnjak za tehnologije i inovacije.
Takve platforme poput i prethodnog „Ali ekspresa“ rezultat su, kaže, borbe velikih tehnoloških giganata za primat na svetskom tržištu. I, tvrdi, biće ih sve više.
„U toj utakmici interes imaju različite vlade koje ili podržavaju ili otežavaju poslovanje kompanija. U suštini kad te platforme dobiju obim, one postaju prirodni monopol i to ima više benefita. ‘Amazon’ je pod velikim pritiskom, oni pokušavaju da odgovore tako što će da lansiraju sličan proizvod gde će oni omogućiti kineskim proizvođačima da kroz njih plasiraju proizvode, a ne kroz ‘Temu'“, kaže Ostojić.
Kontroverze koje prate „Temu“
Zbog kontroverzi koje prate aplikaciju „Temu“ – o lošoj i neispravnoj elektronici, nebezbednim igračkama, direktnim falsifikatima zaštićenih proizvoda i neisporučenim paketima, pa i prikupljanju podataka, aplikacija je pod lupom nekoliko vlada – u Sjedinjenim Državama i u Evropi.
Kako bi izbegli da budu prevareni, kupci bi trebalo dobro da se informišu.
„Moramo da skrenemo pažnju potrošačima da je to kupovina na sopstvenu odgovornost i da se tu ne primenjuje zakonodavstvo RS. Konkretno, Zakon o zaštiti potrašača. Tako da ukoliko dođe do nekih problema ili neke reklamacije, potrošač nije zaštićen, ali postoji politika privatnosti i zaštite podataka koja garantuje da njihovi podaci neće biti predati trećim stranama“, kaže Marko Dragić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.
Oprez pri onlajn plaćanju
Narodna banka Srbije savetuje oprez i pri onlajn plaćanju.
„U toku plaćanja uvek treba pažljivo čitati sva obaveštenja i poruke koji se pojavljuju na ekranu i nikada ih ne treba zanemarivati ili zatvarati pre prethodnog čitanja. Za onlajn plaćanje nikada neće biti potrebno da se unosi pin. Nikada karticu ne treba fotografisati ili je na drugi način umnožavati i slati drugima“, navodi NBS.
Od pojave aplikacije „Temu“, u Pošti Srbije zabeležen je porast pošiljki za 30 odsto, a u avgustu se očekuje da se taj broj dodatno uveća za 20 odsto.
Procena je da će do kraja godine biti pet miliona paketa primljenih samo preko „Temua“.
