Povišene temperature mora za oko pet stepeni Celzijusa na površini i jedan stepen u dubini menjaju uslove života u moru i utiču na floru i faunu, ali stručnjaci tvrde da Jadran i dalje zadržava izvorni biodiverzitet i biološku raznovrsnost.
Prema podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) u Dubrovniku, juče je u 17 sati izmerena rekordna temperatura mora od 29,7 stepeni Celzijusa, koja je potom još malo narasla – na 29,8 stepeni.
Zavod je zadržao rezervu prema proglašenju tog podatka rekordnim, napominjući da je potrebno sprovesti sve nivoe kontrole podataka kako bi se oni uvrstili u meteorološku bazu, javlja ageencija Hina.
Do sada je apsolutno najviša temperatura mora u Hrvatskoj na mernim mestima DHMZ izmerena 21. jula 2015. u Rabu i iznosila je 29,5 stepeni.
Okeanograf Instituta „Ruđer Bošković“ Ivica Vilibić objašnjava da su rekordne temperature mora posledica dugotrajnog zagrevanja i to u vreme kada je, zbog dužine dana, Sunčevo zračenje najveće u godini.
To zagrevanje, koje traje već sedmicama, ugrejalo je površinu celog Jadranskog mora na vrednosti od oko pet stepeni više od proseka za ovaj deo godine, pokazuju podaci Evropske službe za more.
Rekordne temperature mora zadržavaće se sve dok bude trajao aktuelni toplotni talas, a – ako nekad tokom leta duvala malo jača bura – tada ćemo i mi i svet u moru privremeno ‘odahnuti’, jer bi se snizile i temperature mora uz obalu, rekao je Vilibić.
On ističe da su jednako veliki problem zagrevanja same površine mora i promene u dubokim delovima Jadrana.
Biološka okieanografkinja Institutu za more i priobalje u Dubrovniku Mirna Batistić kaže da kratki poremećaji temperature nemaju velike posledice po živi svet mora, ali da bi dugotrajnije promene promenile odnose u staništima.
