Iako su u Smederevu identifikovani problemi koji muče mlade, u ovom gradu ne postoje institucionalni mehanizmi za sprovođenje politike prema mlađoj populaciji. I ono što je nekada postojalo nestalo je.
Savet za mlade koji je osnovao grad 2009. s ciljem da radi na poboljšanju njihovog položaja, već četiri godine je pasivan, a nije se pretrgao od aktivnosti ni prethodnih jedanaest godina. I kancelarija za mlade osnovana je 2009, ali je njen životni vek bio još kraći. Tokom 2014. godine ostala je bez prostorija i prestala da funkcioniše. Niko od nadležnih u gradu se nije potresao zbog ovog problema, uprkos tome što je 69,6 odsto građana u anketi sprovedenoj za potrebe Plana razvoja grada od 2022. do 2029. godine reklo da je potrebno da kancelarija za mlade postoji.
Da ironija bude veća, u istom tom dokumentu navedeno je da u okviru Odeljenja za javne službe Odseka za socijalnu i zdravstvenu zaštitu postoji jedno radno mesto namenjeno onome ko bi se bavio pitanjima mladih, ali još nije angažovan izvršilac. U Smederevu je usvojen Lokalni akcioni plan za mlade za period 2019–2022. godine, kao i budžetska sredstva za njegovo sprovođenje, međutim, nijedna mera iz tog strateškog dokumenta nije sprovedena, što je, možda, najbolji pokazatelj kako lokalna samouprava brine o mladima.
Sudeći prema planu razvoja grada u narednih šest godina, mladi ponovo nisu među prioritetima – od preko stotinu ispisanih stranica, oni ne zauzimaju nijednu celu. Njihov značaj „pojeli” su komunalni i privredni problemi. Svi planovi do 2029. godine sveli su se na dve rečenice u kojima se kaže da će grad Smederevo u narednom periodu raditi na uspostavljanju institucionalnog okvira i mehanizama za sprovođenje javne politike usmerene ka mladima i unapređenju njihovog funkcionisanja. Konkretnih detalja nema.
Kulturni centar „Talas” u Smederevu je jedino udruženje koje u fokusu ima mlade. Odabrali su da kroz kulturu menjaju omladinsku politiku u lokalnoj zajednici. Osnovani su nedavno, nemaju svoj prostor, ali pregovaraju s gradom da im pomogne. Međutim, svesni su da u Smederevu briga za mlade nije među prioritetima, što se, kako kažu, ogleda i u činjenici da je godišnji budžet za omladinska udruženja 100.000 dinara, a ni on se godinama ne koristi jer se ne raspisuju konkursi.
Po rečima Vladimira Bjeljića iz ovog udruženja, potrebno je pokrenuti dijalog s mladima s ciljem da se uradi nešto konkretno.
„Za Smederevo je neophodno da se oživi kancelarija za mlade. Tada bismo imali neku vrstu institucije koja stoji iza nas. Potrebno je da grad izdvoji veća sredstva i sprovodi konkurse za lokalnu omladinsku politiku”, kaže Bjeljić.
Na pitanje da li osim lokalne samouprave, deo odgovornosti za ovakvo stanje leži i na mladima, odgovara da je najveći problem što su oni demotivisani.
„Statistika govori da su mladi nevidljivi kada je u pitanju njihovo uključivanje u lokalnu zajednicu ili učešće u donošenju odluka. Narativ da nisu dovoljno stručni i da ne treba da se pitaju kod mladih često prolazi, pogotovo na lokalu i posebno u blizini većih gradova, kao što je slučaj u Smederevu. Mladima je lakše da odu u Beograd i tamo nešto postignu, nego ovde gde se ne ulaže ništa”, objašnjava Vladimir Bjeljić.
Osnovni problemi mladih na teritoriji grada Smedereva slični su problemima koji su identifikovani i u Strategiji za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine. To su, između ostalih, nezaposlenost, korupcija, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, delinkvencija i kriminal, alkoholizam, nemogućnost dodatnog obrazovanja, nedovoljna informisanost, nedostatak podrške, neuključenost u procese odlučivanja, navodi se u Planu razvoja grada do 2029. godine.
