Iako je leto u Srbiji bilo manje vruće nego prethodnih par godina, 2023. godine je najtoplija godina u istoriji merenja
Ova ocena stiže nakon čak šest uzastopnih rekordnih meseci od juna do novembra a samim tim zvanično proglašeno najtoplije leto i jesen. Da sae ovaj trend nastavlja svedoče i pretpraznične temperature u Srbiji koje se na prolećnom nivou.
Trenutno, neslavno mesto svetskog pobednika najtoplije godine pripada 2016. godini. Gledano na globalnom nivou, period od januara do novembra 2023. je za 0,13 C topliji od istog perioda 2016, a istovremeno je za čak 1,46 C topliji od predindustrijskog perioda, navodi u analizi Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu za sajt klima 101.
Rekordi od pre sedam godina će biti zvanično oboreni u janauru relevantne agencije budu obradile podatke za decembar.
Srbija je i u 2023. godini izbegla dugačke talase visokih temepratura ali su tokom godine obarani rekordi, počevši od januara.
Već je 1. januar 2023. u Srbiji osvanuo kao dan u okviru toplotnog talasa, koji je bio počeo 29. decembra i trajao oko nedelju dana sa maksimalnom ikada zabeleženom dnevnom temperaturom od 20,2 stepeniu Zaječaru.
Ovaj januar je zauzeo drugo najtoplije mesto po pitanju mesečnih srednjaka u Srbiji, a ujedno se dogodilo da je na Kopaoniku osmotren dan sa najvećom dnevnom količinom padavina, kada je 20. januara za jedan dan palo približno pola metra snega.
Tokom cele godine smo bili svedoci neravnomerne raspodele padavina što je opasna posledica klimatskih promena, jer izaziva suše i poplave naizmenično: ukupna godišnja količina padavina se ne menja značajno, ali se rekordi dnevnih padavina samo nižu iz godine u godinu. Takođe, samo povećanje srednje globalne temperature vazduha od jednog stepena izaziva da atmosfera može da primi oko 7% više vlage koje je gorivo za jače i razorne oluje tokom leta ili pojave sa jakom kišom tokom ostalih sezona.
Proleće u januaru, sneg u aprilu
Sa druge strane, najviše snega u Beogradu, ali i drugim mestima, bilo je zabeleženo tokom – aprila. Ovakvo ponašanje klime je opasno za poljoprivredu jer niz dana sa natprosečnom neuobičajenom temperaturom u prolećnim mesecima podstiče voćke da ranije procvetaju, a ako se desi da to bude propraćeno mrazom što je normalna klimatološka pojava za taj period godine, dolazi do većih poljoprivrednih gubitaka, koje je i naša zemlja ove godine osetila tokom proleća.
Takođe, poplave koje su se događale širom sveta ni nas nisu zaobišle u maju i junu, ali srećom u manjem obimu. U Italiji, oblast Emilija-Romanja pogodile su polovinom maja nezapamćene poplave, poput one kod nas 2014. godine, sa štetama koje se mere milijardama evra. Poplave su se nizale tokom ove godine, pa su tako centralna Grčka i Libija tokom septembra iskusile izuzetno jake poplave sa ogromnim materijalnim gubicima i smrtnim slučajevima.
Tokom leta širom sveta su buktili požari. Jedan požar, podstaknut serijama toplotnih talasa u Grčkoj je ove godine bio najveći od kad postoje merenja u EU, zahvativši ogromnu površinu veličine Njujorka. Grčka vlada planira da naredne godine poveća turističke takse kako bi sanirala klimatske katastrofe koje je pogađaju iz godine u godinu.
Na Balkanu, ovo leto su obeležile i superćelijske oluje. Rekordne temperature vazduha i mora zabeležene širom sveta tokom leta, sa prethodno vlažnim periodom, doprinele su gorivu za stvaranje ovako jakih oluja. Na području Srbije one su bile manjeg obima u odnosu na okolne zemlje poput Hrvatske, ali i dalje dovoljno jake da izazovu pažnju i materijalne gubitke. Sve ovo govori da klimatske promene pružaju odlično gorivo za ekstremne neprilike, a da lokacija samog događaja zavisi od dodatnih podudarnih faktora (na primer pojava tzv. mlazne struje iznad Balkana).
I za kraj, u Srbiji i u svetu proglašena je najtoplija ikada izmerena jesen. Kod nas, u toku jeseni je bio opažen neuobičajeno veliki broj letnjih dana (maksimalna dnevna temperature veća od 20 °C), sa još tropskim noćima (minimalna dnevna temperature veća od 20 °C) i tropskim danima (maksimalna dnevna temperature veća od 30 °C). Drastične smene toplih i hladnih dana u ovoj ekstremno toploj godini su prouzrokovala da posmatramo klimu koja se drastično razlikuje od godišnjih doba na koje smo navikli.
Šta nas čeka u 2024?
Poredeći dve najtoplije godine ikada izmerene do sad u svetu, 2016. i 2023. godinu, dolazimo do još poražavajućih zaključaka sa pitanjem: A kakva li će tek biti 2024. godina?
Naime, tokom 2015/2016. godine imali smo pojavu prirodnog periodičnog fenomena El Ninjo, kada je porast temperature vode u Tihom okeanu dostigao vrednost od čak 2,6 °C krajem 2015. godine. Ovaj efekat ima pomalo odloženo dejstvo: prvo se zagreva Tihi okean i svoj maksimum dostiže u zimskim mesecima, a zatim topao vazduh biva uvučen u atmosferske cirkulacije i time utiče na klimu širom sveta i dodatno pojačava efekat klimatskih promena. Krajem 2015. godine bio je najjači ikada izmeren El Ninjo od 1950. godine, a potom je 2016. godina bila najtoplija ikada izmerena.
Na proleće ove godine, američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu objavila je početak nove faze El Ninjo. Međutim, temperatura vode koja određuje jačinu El Ninja i njegovih posledica dostigla je 1,8 °C zaključno sa analizama temperature za mesec novembar.
Drugim rečima, 2023. je toplija od prethodne rekorderke 2016. iako je ovogodišnji El Ninjo po svemu sudeći slabiji od onog iz 2015. godine. To ukazuje na dominantan efekat antropogenog faktora a ne El Ninja u klimatskim promenama, kako ove godine, tako i u godinama koje slede.
El Ninjo svoj maksimum zagrevanja dostiže u decembru i januaru, pa 2024. godina pretenduje da zaista bude najtoplija godina bez premca. Procene meteorologa su da će 2024. godina biti zagrejanija za 1.5 °C u odnosu na preindustrijski period, što bi prvi put značilo prekoračenje istovetnog praga iz Pariskog sporazuma. Naravno, da bismo zaista trajno prešli taj prag od 1.5 °C, nije dovoljno da se ovakve anomalije opaze samo tokom jedne godine, nego tokom klimatološki srednjeg perioda od 20-30 godina.
Slikovito bih objasnila klimu ove godine pomoću metafore čoveka koji šeta psa.
Putanja čoveka može opisati klimu i njenu putanju koja je promenjena usled antropogenih faktora i povećanja emisije ugljen-dioksida, dok bi putanja psa predstavljala klimu koja je uslovljena prirodnim varijabilitetom klime (prirodni ciklusi u atmosferi i okeanu, uticaj Sunca, vulkana).
Pas nekada šeta ispred vlasnika, nekad iza, i njegovu putanju je gotovo nemoguće prognozirati. Na taj način prirodna varijabilnost nekada na kraćim vremenskim intervalima može oslabiti ili intenzivirati globalno zagrevanje, ali je glavni signal i vodič promene ipak antropogeni faktor (šetač psa). Uz pomoć jednog kompozitnog klimatskog indeksa, koji u sebi sažima sve procene ekstremnih događaja, može se dobiti ocena takozvane „ekstremne godine”.
Njih je u Srbiji uočljivo češće u 21. veku: od 1950. do 2000. godine, ekstremna je bila samo 1991. godina, a zatim su ekstremne bile 2000, 2001, 2002, 2014, 2018, 2019, a sada neminovno i 2023, a sasvim je moguće da će ekstremna biti i 2024. godina. Ova godina je bila najtoplija od kad postoje merenja, ali nažalost, izgleda da neće dugo zadržati tu titulu.
