Svetska fondacija za prirodu WWF Adria saopštila je danas, povodom Svetskog dana divljih životinja, da su na Staroj planini postavili pet foto zamki, namenjenih praćenju kretanja medveda, vuka i risa i tom prilikom u snegu naišli na sveže tragove vuka.
Kako navode, foto zamke postavljenje u Parku prirode kako bi se utvrdilo u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na koridore koje te vrste životinja koriste, kao i koliko ih ima na tom području.
“Tragovi vuka na koje smo naišli potvrđuju njihovo stabilno prisustvo na Staroj planini. Iako na ovom podneblju nisu ugroženi u velikoj meri, važno je poštovanje principa održivosti i dugoročno postojanje i preživljavanje lokalne populacije na ovom prostoru. Nadamo se da ćemo na snimcima sa ovih foto zamki imati prilike da vidimo i druge karnivore poput medveda i risa”, navodi ekspert za bioraznovrsnost Duško Ćirović.
Divlje vrste su, kako naglašavaju u saopštenju, najvažnija arterija života na planeti – omogućavaju razvijanje prirodnih ekositema, rast i normalno funkcionisanje šuma, ali i stabilne, dobro organizovane planinske ekosisteme.
Krupne zveri pružaju nam neke od značajnih ekosistemskih usluga, medved hraneći se divljim biljnim vrstama raznosi semena i na taj način doprinosi trajnom očuvanju ekosistema dok sa druge strane vukovi i šakali hraneći se leševima uginulih životinja smanjuju rizike od daljeg širenja zaraza. Zdravi ekosistemi podržavaju razvoj ekonomije, povećavaju otpornost na klimatske promene i obezbeđuju sredstva za život širom sveta.
Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.
Vanja Jakšić iz WWF Adria podseća da su medvedu, vuku i risu potrebna prirodna prostranstva kako bi mogli da žive, hrane se i razmnožavaju, ali da su efekti klimatskih promena doveli do toga da sumnjamo da se njihovo kretanje pomera i to bliže naseljenim oblastima.
„Kada kažem efekti, mislim na požare koji su sve učestaliji, a krajem prošle godine smo svedočili velikom požaru na Staroj planini, kao i dugotrajnim sušnim periodima koji uništavaju šumsko rastinje. Tu su naravno i promene vodnih režima koje utiču na sušu, ilegalno krčenje šuma, ubijanje divljih životinja ili prekomerna eksploatacija prirodnih resursa. Posledično, onda nema hrane za medveda, ali i populacije prirodnog plena kojima se vuk hrani, pa su primorani da je potraže tamo gde je više ima – u planinskim naseljima”, navodi Jakšić u saopštenju.
Iz ove organizacije ocenjuju da senku na rezultate njihovog rada baca nedavno izglasano smanjenje stepena zaštite vuka u okviru Bernske konvencije koje zvanično stupa na snagu 6. marta.
“Ovakva odluka političkih zvaničnika može ozbiljno da ugrozi ne samo populacije vuka u Evropi, već imajući u vidu da je ova životinja na vrhu piramide ishrane u prirodi i normalno funkcionisanje šumskih ekosistema u kojima vukovi žive”, naglašavaju u saopštenju.
WWF Adria sprovodi brojne aktivnosti zajedno sa organizacijama i institucijama za zaštitu prirode iz Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Ukrajine i Austrije kako bi obezbedili opstanak velikih zveri.
Neke od tih aktivnosti su sadnja rastinja kojim se hrane velike zveri, saradnja sa svim činiocima koji su sastavni deo njihovih koridora (upravljači zaštićenih područja, lovci, predstavnici šumskih i stočarskih zajednica, lokalno stanovništvo i lokalna uprava), kao i postavljanje foto zamki za njihovo praćenje.
Kako je najavljeno, u narednom periodu u okviru projekta ForestConnect im predstoji raščišćavanje pilot područja, sadnja autohtonih, šumskih sorti voća i žbunja na postojećim koridorima velikih zveri.
Podsetimo, izveštaj o stanju planete Svetskog fonda za prirodu (WWF) za 2024. godinu pokazuje da je prosečna veličina populacija divljih vrsta opala za 73 odsto od 1970. godine.
