“Svemoćni, a nemoćni” – rečenica je koja najbolje opisuje položaj školskih psihologa i pedagoga. Javnost ih doživljava kao svemoćne, a oni sebe nemoćnim.
Otkako je 2015. godine broj psihologa i pedagoga u školama smanjen, stručni saradnici zaposleni u obrazovnim ustanovama suočavaju se brojnim problemima.
Njihov posao se vremenom povećavao i usložnjavao, a nedavnim izmenama pravilnika o finansiranju osnovnih i srednjih škola nije ispunjeno obećanje da će svaka škola imati psihologa i pedagoga sa punim radnim vremenom pa je i dalje česta praksa da posao predviđen za dva stručna saradnika radi jedan.
Ako se ima u vidu samo rad sa učenicima, roditeljima i nastavnicima, bez ostalih aspekata jedan stručni saradnik (psiholog ili pedagog) koji je zaposlen u školi sa 20 odeljenja radi sa 500 do 600 učenika, sa oko 1.000 roditelja i 50 do 60 nastavnika, ukazuju članovi republičkih sekcija psihologa u osnovnim i srednjim školama okupljenih u Društvu psihologa Srbije.
Ružica Petrović Gašević, predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih škola, kaže za Danas da se već godinama status i položaj psihologa u obrazovanju urušava, na različite načine i na različitim nivoima.
Ona napominje da su zahtevi, zaduženja i poslovi psihologa u školama sve veći, složeniji i obimniji, a odgovornost prevelika.
– S obzirom na to da je u školama često jedan stručni saradnik, zbog brojnih poslova, jer je administracije sve više, direktori te zadatke delegiraju onima koji najviše vremena provode u školi, a to su psiholozi i pedagozi. S druge strane, psiholozi znaju da je prioritet rad sa učenicima, pa se dešava da je radno vreme produženo, kako bi se pružila podrška i pomoć učenicima i intervenisalo u slučaju najrazličitijih problema – ukazuje Petrović Gašević.
Školski psiholozi kažu da je sve više đaka sa ozbiljno narušenim mentalnim zdravljem, sve više učenika sa potrebom za podrškom zbog teškoća u učenju i savladavanju gradiva ili razvojnih problema, kao i zbog različitih porodičnih problema koje se ogledaju u njihovom ponašanju i funkcionisanju.
– Stalno nas zatiču nove situacije i novi događaji, u kojima se s obzirom na naše bazično obrazovanje, s pravom traži naše angažovanje. Korona, onlajn nastava, učestale dojave o bombama, tragični događaji početkom maja doveli su do povećanih potreba u radu na prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlja pre svega dece i mladih, ali i njihovih roditelja i zaposlenih u školama. Učenici i roditelji se prvo obraćaju nama, a ako se jave zdravstvenim ustanovama, donesu stručnim saradnicima u školama preporuke za dalji rad sa učenikom, što zahteva pravljenje individualnih planova podrške, upoznavanje nastavnika iz odeljenjskog veća sa preporukama i praćenje rada sa učenikom, što opet sve rade psiholozi i pedagozi. Sve je veći broj nepotpunih i nefunkcionalnih porodica gde je potrebno pružiti dodatnu podršku učenicima. Neizostavni član Tima za inkluziju je stručni saradnik. Sve je više nasilja, a neizostavni član Tima za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja je psiholog i/ili pedagog. Ukoliko se pokrenu postupci pojačanog vaspitnog rada i/ili vaspitno- disciplinski postupci i u njima je obavezno i važno učešće psihologa i pedagoga – ističe sagovornica Danasa.
Ona napominje da je u opisu posla stručnih saradnika i rad sa roditeljima, koji je, uzimajući u obzir okolnosti u kojima živimo, mnogo obimniji i kompleksniji nego ranijih godina.
Dosta vremena oduzima pedagoško instruktivni rad sa nastavnicima pripravnicima koji je velikim delom ili potpuno na pedagozima i psiholozima, pa često bude i više od 10 pripravnika na jednog stručnog saradnika.
Važan segment posla je rad sa odeljenjskim starešinama, jer, kako kaže, psiholozi i pedagozi su ti koji odeljenjske starešine upućuju na važeće propise i procedure, prate njihov rad, pomažu im u radu sa odeljenjem, u pripremi i realizaciji roditeljskih sastanaka, u vođenju postupaka i administracije itd.
Neretko se dešava da oni budu i “odeljenjske starešine odeljenjskim starešinama”, jer nastavnici zbog velike odgovornosti izbegavaju da preuzmu starešinstvo, pa direktori taj posao poveravaju nedovoljno kompetentim nastavnicima, kaže naša sagovornica.
– U školi koja ima, na primer, 20 odeljenja poslove koje odeljenjski starešina obavlja u jednom odeljenju sa u proseku 25 učenika, njihovim roditeljima i petnaestak kolega, članova odeljenjskog veća, psiholog i pedagog rade u proseku sa oko 500 učenika, 1.000 njihovih roditelja i šezdesetak nastavnika – navodi Petrović Gašević.
Bilo koja mogućnost za naknadu za neki dopunski rad ne postoji, jer jedino stručni saradnici nemaju mogućnost rada preko norme u nastavi kao zamena nastavnika psihologije ili građanskog vaspitanja.
Ne mogu biti odeljenjske starešine, vođe puta na ekskurzijama i slično. Svojevrsan nonsens je da nastavnik početnik koji dobije razredno starešinstvo ima veću platu od psihologa ili pedagoga.
– S obzirom na nedostatak stručnih kadrova, što se neretko rešava angažovanjem studenata, došli smo u situaciju da studenti koji drže časove imaju zaradu veću nego stručni saradnici sa 25 godina radnog iskustva – kaže Petrović Gašević.
Jedan od zahteva psihologa u školama je definisanje maksimalanog broja učenika sa kojima radi jedan stručni saradnik, jer je “mera stručnih saradnika” prema broju odeljenja neadekvatna.
– Ukoliko jedan psiholog radi sa 500 do 700 đaka, ne može se očekivati dubinsko bavljenje problemima. Potrebno je, dakle, povećati broj psihologa u školama kako bi taj rad bio stručan i kompetetan u svakom svom segmentu, a ne samo odgovor na nastale situacije – navodi sagovornica Danasa.
Imajući u vidu da je najavljeno povećanje koeficijenta predviđeno za odeljenjske starešine, školski psiholozi i pedagozi traže od nadležnih da jasno definišu razliku u obimu i sadržaju posla na taj način što će stručni saradnici dobiti dodatak na platu od 15 odsto.
– Činjenica je da je i ovo malo s obzirom na kompleksnost i zahteve posla psihologa i pedagoga u školama, ali će svakako biti pravičnije nego što je trenutna situacija u kojoj smo potpuno diskriminisani, a pred velikim očekivanjima da ostvarujemo maksimalno sve zadatke, koji se pred nas postavljaju. Psiholozi i pedagozi često, pored direktora, jedini imaju uvid u sve što se u školi dešava. U kontaktu su sa svim učesnicima u radu škole i brojnim drugim ustanovama sa kojima sarađuju obrazovne ustanove, uključeni su u sve aktivnosti koje se u školama realizuju i krajnje je vreme da to bude prepoznato i priznato – zaključuje Petrović Gašević.
