Dragoceni eksponati iz bogate kulturne i etnološke baštine Pirota i okoline koji opisuju ceremoniju venčanja kroz vreme – čine postavku izložbe „Svadba u pirotskom kraju“ koju su priredili kustosi Muzeja „Ponišavlja“. U pripremama su učestvovali i građani, darivajući predmete i fotografije svojih predaka. Izložba se može videti u Galeriji „Čedomir Krstić a projekat je podržalo Ministarstvo kulture.
Mirisnim ruzmarinom nekada su kićeni svatovi,mesio se i „sabornjak“-posebna vrsta hleba, a nevesta je bacala sito sa žitom na krov kuće. Vremenom, mnogi običaji su zaboravljeni, ali su ostala sećanja Piroćanaca.
“Imam nešto od moje bake koju sam izuzetno volela. I na venčanju je dobila medaljon, sa jedne starne je njena fotografija, a sa druge, njenog datog supruga”, kaže Svetlana Pop-Krstić.
“Posebno mi je drago što se tu našla fotografija mojih roditelja sa venčanja iz 1964.godine. A ovo je mamina venčanica ručno rađena“, navodi Danijela Tobić.
Retrospektiva gradske i seoske svadbe obuhvata čitav vek – od kraja 19.veka do savremenog doba, prikazana kroz fotografije, odevne predmete i detalje, koji su imali jaku simboliku.
“Svadbeni ritual je ustvari „obred prelaza“.Tokom obreda prelaza, tokom prelaska iz jednog u drugo društveno stanje, mlada se nalazi u takozvanom „liminalnom periodu“, odnosno ona nije ni neudata ni udata žena,ona nije ni jedno ni drugo. Zbog toga je ona „opasna“ za okolinu i okolina je opasna za nju. I zbog toga je potrebno stavljati marame protiv uroka,podsticati tim cvetovima plodnost“, objašnjava Lea Vučić, etnolog Muzeja „Ponišavlja“.
“Među najstarijim predmetima izdvojiću kondire, to su grnčarski predmeti kojima su se nekada svatovi pozivali na svadbu. Naravno, ovi kondiri su bili napunjeni rakijom, okićeni cvećem. Mogla bih da izdvojim i „kaice“ – to je vrsta nevestinske kapice koja se nosila u selu. Dok se u gradu naravno, venčanice sa velovima i propratnim aksesoarom koriste negde posle oslobođenja od turske vlasti, dakle već posle 1877.godine”, ističe Mila Panajotović, viši kustos istoričar Muzeja Ponišavlja.
Kako se menjalo društvo kroz istoriju, menjali su se i svadbeni običaji, ali je uvek provejavao duh tradicije. Ona se ogleda i u tome što skoro svi mladenci u Pirotu imaju venčanu fotografiju ispred ćilima – za sreću, ljubav i blagostanje.
