Najpoželjnija su zelena naselja, a da bi bilo više zelenila, moramo svi da se potrudimo. Koliko može da pomogne proces proizvodnje struje iz otpada? Upravo to je proveravala naša ekipa u Vinči, gde se, već peti dan, od otpada iz 15 beogradskih opština pravi struja za oko 30.000 domaćinstava.
Toči se gorivo, radnici „Gradske čistoće“ spremaju se za izlazak na teren. Prema utvrđenom planu, stižu na prvu lokaciju. Kada napune kamion, kreću ka deponiji u Vinči.
Dnevno dovezu 1.500 tona smeća. Sav otpad se spaljuje u postrojenju, a građani od toga dobijaju struju i toplu vodu za grejanje.
„Od prvog jula u ovoj elektrani-toplani sagoreva se 43,6 tona komunalnog otpada sa 15 opština u Beogradu. Veliki događaj za eklogiju Beograda je 340.000 tona otpada koje će se ovde tretirati i neće se više odlagati na deponiju“, rekao je Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija“.
Oko 30.000 domaćinstava u Beogradu na ovaj način dobija struju iz otpada. Električna energija koja se ovde proizvede predaje se EPS-u, a zatim građanima. Kada stignu zimski dani, 60.000 domaćinstava, pretežno onih koja su priključena na toplanu na Konjarniku, odavde će dobijati toplotnu energiju.
Iz godine u godinu grad se širi, više je stanovnika, pa tako i komunalnog otpada.
„Problem je što na deponiju stiže mnogo više otpada nego što je u projektu bilo planirano, ali i to se prevazišlo. Uticaj na životnu sredinu tog postrojenja je minimalan, a daleko značajniji, nego da otpad završava na smetlištima i nesanitarnim deponijama“, navodi prof. Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta.
Iz komore gde kamioni „Gradske čistoće“ istovare otpad, šest tona smeća kranom se premešta u poseban prostor, a odatle u kotao, gde se, na temperaturi od 800 stepeni, spaljuje. Sve se kontroliše iz centralne sobe. Razmišlja se i o proširenju.
„Ono što je problem je što se zapremina gde se smešta taj otpad kroz narednih 25 godina koliko traje ugovor, smanjuje i što bi i ranije nego što je planirano došlo do potrebe da se ovo proširi“, kaže Vladimir Milovanović.
„Bogate zemlje mnogo više recikliraju otpad, a na primer u Nemačkoj ima 100 ovakvih postrojenja i sagoreva se 27 miliona tona, što je deset puta više“, kaže prof. Jovović.
Postrojenje u Vinči je jedino takvo u regionu. Projekat je prevazišao pandemiju, inflaciju, bankrot glavnog izvođača radova, ali uz pomoć stranih sponzora, evropskih fondova i kredita, završen je.
Deo stare deponije koja je pola veka služila za odlaganje smeća i gde se nalazi više od deset miliona tona otpada, saniran je i ozelenjen. Stručnjaci kažu da će, kada se komunalni otpad bude razvrstavao, efekti biti višestruki. Ali, potrebni su vreme i želja.
