Ljudi jednostavno ne mogu da izdrže još jedan krug ograničenja, smatraju u Evropskoj konfederaciji sindikata, povodom najave EU da ponovo uvodi mere štednje koje bi primorale države da smanje potrošnju za 45 milijardi evra samo u toku sledeće godine.
Od januara 2024. godine, ako do tada ne dođe do promena, prema novom Paktu za stabilnost i rast, 14 država članica EU moraće drastično da smanje svoju potrošnju ili da je nadoknade povećanjem ekvivalentnog iznosa putem oporezivanja. Nadležni najavljuju da bi ponovo uvedene mere štednje primorale države da smanje potrošnju za 45 milijardi evra samo u toku sledeće godine. Fiskalna pravila EU suspendovana su 2020. kako bi se suočila sa ekonomskim posledicama pandemije, ali se očekuje da će biti vraćena u januaru. Postoje predlozi za izmenu ovih pravila. Međutim, čak i nakon ovih promena, pravila bi i dalje zahtevala od država članica čiji budžetski deficit prelazi tri odsto BDP-a da ga smanje za najmanje 0,5 odsto BDP-a svake godine.
Zbog toga je Evropska konfederacija sindikata ovih dana pozvala da se suspenzija budžetskih pravila EU produži za još godinu dana kako bi se omogućilo otvaranje prave debate o posledicama i alternativama ponovnom uvođenju štednje.
– Zajedničko evropsko zaduživanje i zlatno pravilo o javnim investicijama su potrebni kako bi se osiguralo da zemlje mogu obezbediti investicije od suštinskog značaja za prelazak na zelenu i digitalnu ekonomiju, uz održavanje adekvatnog nivoa tekuće potrošnje – kažu u Evropskoj konfederaciji sindikata.
Ester Linč, generalna sekretarka EKS, izjavila je tim povodom u Parizu da su radnici u velikom broju na protestima da kažu „ne” štednji 2.0, ali i da kažu „da” pravednim platama, pristojnim penzijama i jednakim mogućnostima.
– Bolno iskustvo nas je već naučilo da štednja znači manje radnih mesta, niže plate i nedovoljno finansirane javnih usluga. Ljudi jednostavno ne mogu da izdrže još jedan krug ograničenja – navela je ona, podsećajući da su radnici već izlazili iz perioda rasta kada je poslednji put nametnuta štednja, ali ovoga puta to nije slučaj – mnogi ljudi su videli da im je ušteđevina zbrisana pandemijom i krizom troškova života.
– Štednja takođe znači da zemlje neće moći da obezbede investicije neophodne za prelazak na zelenu ekonomiju i biće loša za planetu koliko i za ljude – poručila je Linčova.
Najgore je to što ovi planovi za obnavljanje štednje dolaze u vreme kada su korporativni profiti i dividende akcionara dostigli rekordne nivoe, rastući i do 13 puta brže od plata, smatra ona.
– Političari ne mogu da zahtevaju da najsiromašniji još jednom isprazne džepove, dok najbogatiji otvaraju boce šampanjca. EU su potrebna nova fiskalna pravila koja dobrobit građana i budućnost planete stavljaju iznad proizvoljnih ciljeva zasnovanih na ideologiji iz 1980-ih – zaključuje Ester Linč.
U organizaciji Evropske konfederacije sindikata i sindikalnih centrala Francuske, pre nekoliko dana održane su masovne evrodemonstracije u Parizu, u kojima su učestvovale desetine hiljada sindikalaca Evrope. Sindikalci iz cele Evrope pridružili su se ovom danu akcije kako bi pozvali osam francuskih sindikata da kažu „ne“ štednji i da zahtevaju veće plate, pristojne penzije i rodnu ravnopravnost. Direktan povod za masovno sindikalno okupljanje je najava EU da ponovo uvodi mere štednje koje bi primorale države da smanje potrošnju za 45 milijardi evra samo u toku sledeće godine.