Život u blizini granice nije bio svaki put lak, ima svojih prednosti ali i mana. Statistika je i ovde neumoljiva. Sve je manje stanovnika, a mladi se retko vraćaju posle školovanja. Prema poslednjem popisu u Dimitrovgradu je 20 odsto stanovnika manje, a većinu čine pripadnici bugarske nacionalne manjine.
Lepa slika plesa za Evropu u centru Dimitrovgrada, ali čini je tek nešto više od 100 učenika završnih godina – 8. razreda osnovne i maturanata srednje škole. To što se obrazuju na srpskom i bugarskom jeziku za njih je prednost.
“Prvo da završimo srednju školu, a zatim većina iz moje generacije ide u Sofiju, zato što prvo je bliže a drugo neka veća perspektiva diploma je priznata svuda”, kaže maturantkinja Helena Stojanov.
Helena je jedna od 43 maturanata od ukupno 159 đaka u gimnaziji. Predsednik opštine Vladica Dimitrov kaže da ovaj podatak pokazuje da su prednosti u isto vreme i mane.
“Naime, deca imaju mogućnost da studiraju u Republici Bugarskoj kad kažem većina onda mislim na 90 posto dece koja završi srednju školu svoje dalje školovanje nastavlja u republici Bugarskoj, ali nam se ne vraćaju”, kaže Vladica Dimitrov, predsednik opštine Dimitrovgrad.
Ipak, grad se puni vikendom kada dolaze turisti iz Bugarske od čega žive i brojne uslužne delatnosti. Od naplate takse na graničnom prelazu Gradina živi i opštinski budžet.
“Javno preduzeće Komunlac koje i najviše koristi od te usluge upravo grad održava ovako kako vidite čistim, svima je dostavljena voda, praktično svaki stanovnik Dimitrovgrada ima kanalizaciju i mislim da smo najjeftiniji po pružanju tih usluga”, kaže Vladica Dimitrov, predsednik opštine Dimitrovgrad.
Većina stanovnika ima svoje bašte, naročito stariji, kaže Obren Gligorijević i objašnjava zašto mnogi penzionera imaju izuzetno male panzije.
“To je najverovatnije rezultat toga što nam je manje više privreda u to vreme kada su penzioneri stekli svoje penzionerske dane bila vrlo loša”, navodi Obren Gligorijević, penzioner.
Fabrike su odavno zatvorene, novih gotovo da nema. Zbog posla svakodnevno granicu prelazi više od 700 ljudi.
“Živeti pored granice u miru nije apsolutno problematično prednost je velika zbog blizine velikog centra zbog mogućnosti pronalaženja posla”, kaže Miroslav Ivanov, radnik u Bugarskoj.
“Mane su samo putovanje do radnog mesta, jer tu postoji granica koja u letnjim mesecima je jako prometna i treba po nekoliko sati da se stigne do posla”, navodi Nebojša Ivanov, radnik u Bugarskoj.
Srbija podržava otvaranje alternativnog prelaza, ali se problem sporo rešava sa susedima. Dimitrov ističe sadašnje dobre odnose između dve države, ipak podseća da kroz istoriju nije uvek bilo tako.
“Mana su upravo loši odnosi između Bugarske i Srbije – to je nešto što se nadam da je daleko iza nas i da se nikad neće ponoviti”, kaže Vladica Dimitrov, predsednik opštine Dimitrovgrad.
Mladi kojima je više do budućnosti o svom gradu kažu.
“Jedno jako lepo i mirno mesto za odrastanje. Zato što je mali grad svako svakog poznaje nema straha”, kaže Helena Stojanov, maturantkinja.
Granica je pojam koji označava liniju razdvajanja. Ovaj grad je svojim postojanjem dokazao da može da bude mesto spajanja.
