Šta razlikuje generaciju X od Y, kome smetaju bumeri, a čemu može da se nada Alfa generacija. Koliko su različiti, a koliko slični?
Sukob generacija je redovna pojava poput smene godišnjih doba. Trenutno planetom hodaju generacije bumera, zatim one označene kao X, Y, Z i A, dok je broj onih iz „tihe“ generacije rođenih u prvoj polovini prošlog veka najmanji.
Ako pripadate onima kojima oznake generacija ništa ne znače ili samo zbunjuju u nastavku je podela, ali pre toga objašnjenje kako je počelo sa obeležavanjem slovima.
Počelo je sa generacijom Iks (X), odnosno ljudima rođenim između 1965-1980. godine. Prethodna generacija su bili bejbi bumeri nastali u uzletu posle Drugog svetskog rata. X generacija nije imala očigledan kulturni identifikator poput bumera. X kao nepoznanica u matematici je tako trebalo da dočara neutvrđene karakteristike ove generacije po kojim bi trebalo da su poznati.
Od tada se krenulo po abecednom redu. Generacija Y iliti milenijalci, pa generacija Z koje je nasledila generacija A, odnosno sa poslednjeg slova abecede prešlo se na prvo. Izraz „milenijalac“ je pripisan Nilu Houu koji je zajedno sa Vilijamom Štrausom smislio ovaj termin 1989. godine kada je milenijum počeo da se snažno pojavljuje u kulturnoj svesti.
Generacija Z se odnosi na bebe rođene od kasnih 90-ih do danas. Pojavio se i niz potencijalnih etiketa, uključujući Gen Tech, post-Millenials, iGeneration, Gen I-Fi i Zoomers.
Tiha (silent) ili oprezna generacija
Rođeni između 1925. i 1945. godine. Odrasli su u vremenu ogromnih izazova, poput ekonsomske krize i Drugog svetskog rata.
Ekonomska i politička nesigurnost koju su iskusili naučila ih je da budu vredni, radni, finansijski konzervativni i oprezni. Lojalnost prema organizaciji u kojoj rade se ne dovodi u pitanje i veoma im je bitno poštovanje prema starijima. Ne vole da se menjaju, ne vole da rizikuju, imaju poštovanja prema autoritetu i radu. Ova generacija postavlja i poštuje pravila i uglavnom su odrastali u velikim porodicama, povezani u zajednicama, bratstvima i sl.
Bejbi bumeri
Bejbi bumeri su rođeni između 1946. i 1964. godine. Trenutno imaju između 59 i 77 godina.
Rođeni su u periodu bejbi buma posle Drugog svetskog rata. Bilo je to vreme sveopšteg uzleta posle ratnih godina koje su devastirale ceo svet.
Bumeri su najveći konzumenti tradicionalnih medij poput radija, televizije, magazine. Ipak, ova generacija je počela da usvaja više tehnologije kako bi ostala u kontaktu sa članovima porodice i ponovo se povezala sa starim prijateljima.
Zahvaljujući većem stepenu blagostanja bumeri su uspeli da kupe nekretnine, ulagali su u banke i akcije, odnosno koristili prednosti uređenijih društva. Tada je na zapadu nastala i tzv. država blagostanja kao antiteža socijalističkim uređenjima.
Bumeri su danas generacija sa najviše materijalnih bogatstava. Iako se do skoro mislilo da će sve preneti na naslednike, to neće biti slučaj.
Ekonomska kriza, izgubljene beneficije u zdravstvu, smanjene penzije primoraće mnoge od njih da prodaju svoje nekretnine kako bi preživeli poslednje godine svog života.
Bumeri su generacija koje pre ode do banke umesto onlajn usluge ili voli da koristi gotov novac, a manje kartice. Osim optimizma posle Drugog svetskog rata, oblikovali su ih još Hladni rat, hipi pokret, humanizam.
Kod nas je slično, s tim što su bumeri morali da prežive ’90-te, odnosno rat, sankcije, bezakonje, hiperinflaciju što je vodilo osiromašenju. S druge strane, veći deo bumera je uživao u blagodetima socijalističke Jugoslavije, gde je posao bio sigurniji, zdravstvo besplatno i dostupno, lekovi takođe, kao i školstvo.
Bumeri su ona generacija koja je za male iznose novca početkom ’90-ih godina prošlog veka otkupljivala stanove.
Generacija X (IKS) – dinosaurusi
Ovoj generaciji pripadaju ljudi rođeni između 1965. i 1980. godine i trenutno su stari između 43 i 58 godine. Ova generacija je poput dinosaurusa. Rođeni u analogno vreme, ali morali su da se prilagode digitalnom u kome rade i odgajaju decu.
Generacija X i dalje čita novine, gleda televiziju, ali su i na društvenim mrežama, rade onlajn, programiraju…
Pošto su digitalno obrazovani, koriste npr. digitalno bankarstvo, ali i dalje radije obavljaju transakcije lično.
Bili su svedoci i muzičkih revolucija, rađanje repw, elektronske muzike, a i kasnijem mešanju svih mogućih starih i novih žanrova.
Rođeni su u svet hladonoratovske podele, a zatim gledali propast socijalizma, pokušaj stvaranja sveta na istim osnova i propast iste ideje, ali i ponovo uzdizanje nekih kako se verovali zaboravljenih „vrednosti“ poput fašizma i ekstremnog nacionalizma. Svedoci su novih sukoba supersila. Generacija su rasta i razvoja ličnih računara, a prati ih osećaj izgubljenosti između dve ogromne generacije.
Pripadnik generacije X pokušava da podigne porodicu, otplati kredite i brine o starijim roditeljima. Ovi zahtevi predstavljaju veliki pritisak na njihove resurse i zbog toga su najzaduženija generacija. Nalaze u tzv. generacijskom sendviču.
Kod nas je deo generacije bio topovsko mesto u ratovima, mnogi su otišli iz zemlje, a najveći deo je dobar deo mladosti proživeo u uslovima rata, hiperinflacije i nasilja. Generacija koja je najviše iznela promenu režima iz ’90-ih.
Generacija Y iliti „milenijalci“ – u punoj snazi
Milenijalci su rođeni u periodu 1981. do 1996. godine i trenutno imaju od 27. do 42. godine.
Ova generacija je danas u punoj snazi.
Iako i dalje gledaju televiziju, brzo su prihvatili striming sistem. Sa mobilnim uređajima se izuzetno služe, a kupovinu obavljaju često onaljn. Aktivni su na društvenim mrežama.
Za razliku od ranijih generacija manje su lojalni brendovima, koji i sami češće nastaju i nestaju nego što je to bio slučaj ranije. Imaju i manje strpljenja od prethodnih generacija, pogotovo kada je usluga lošija od očekivane. Koriste digitalne alate.
Milenijalci bi trebao da naslede najveći deo ostavštine bumera. Koliko će to iznositi zavisi dosta od ekonomskih okolnosti u svetu. Gotovo su rođeni sa internetom, svedoci su nastanka i ekplozije društvenih mreža, ali i velikih ekonomskih kriza, političkih promena u svetu. Finansijski su nestabilni i nisu toliko skloni velikim kupovinama, ali jesu zaduženi.
Kod nas ova generacija je izbegla formiranje u ’90-im. S početka 2000-ih nastalo je vreme velikog entuzijazma i optimizma, otvorene su granice i moglo je slobodno da se putuje. Trenutno su najbrojnija generacija na protestima koji se održavaju u Srbiji.
Generacija Z – „zumeri“
U pitanju su generacije između 1997. i 2012. godine. Imaju između 11 i 27 godina. Zovu ih i iGeneracija, post-milenijalci, zumeri… Generacija rođena sa mobilnim telefonima. Odrasli su u hiperpovezanom svetu interneta, a pametni telefon su njihov omiljeni način komunikacije na kome provode sate.
Za razliku do milenijalaca stariji pripadnike Z generacije odlikuje malo konzervativniji pristup ka bankarstvu. Razlog tome su iskustva starijih generacija. Žele da izbegnu dugove, ali koriste kartice i mobilno bankarstvo, što prema istraživanjima, dovodi do veće potrošnje nego što je planirano.
Ove generacije su sve prolazile kroz ekonomsku krizu tokom detinjstva što je oblikovalo njihovu svest.
Generacija Z kod nas ima više sličnosti sa vršnjacima u svetu, jer su rođeni vam ratova. S druge strane, ekonomske krize ih prate od rođenja. Klimatske promene su još jedan zajednički element.
Generacija „alfa“ – oni dolaze
Početna godina rođenja za generaciju A odnosno Alfa je 2012. godina. Imaju najviše 11 godina i sve ih je više.
Rođeni u vreme širokopojasnog interneta. Koriste mobilni telefon gotovo od rođenja. Bežično povezivanje uređaja je za njih normalna pojava. Tehnologija je ugrađena u svaki segment njihovog odrastanja.
Digitalno su prisutni od rođenja, pre svega, zahvaljujući roditeljima koji nepitajući dele fotografije, videe i informacije o svojoj deci.
Generacija su koja odrasta u klimatskim promenama i posledice će ih verovatno pratiti tokom čitavog života. Od ovih digitalnih urođenika očekuje se da budu intergisani i personalizovani, bilo da se radi o bankarstvu, trgovini ili nekom drugom vidu komunikacije.
Verovatno će biti svedoci daljeg nestanka gotovine, ali i korišćenju aplikacija koje nam danas deluju kao mašta. Doživeće 22. vek. Oblikovala ih je pandemija korona virusa, a oblikovaće ih sve manja socijalna pravda u svetu.
