Poznaje region i odnose između Srba i Albanaca, ne mora da se dokazuje, iskusan diplomata, zna ljude, „glas razuma“ iz Rambujea, fokusiran na regionalne ekonomske integracije, ali i na kriminal i korupciju… Ovako sagovornici Kosovo onlajna govore o Džejmsu O’Brajenu koji je proteklih dana i zvanično stupio na dužnost pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja.
Diplomata koji je 90-ih bio deo političkog tima Vašingtona za Balkan, ponovo je na poziciji na kojoj će „na radaru“ imati naš region. Ovaj doktor prava sa Jejla bio je savetnik nekadašnje američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, jedan je od kreatora Dejtonskog sporazuma, akter pregovora u Rambujeu, prvi američki izaslanik u Beogradu posle 5. oktobra 2000. Pre funkcije koju je preuzeo ovog meseca bio je koordinator za sankcije u Stejt departmentu.
Šta će njegov novi angažman doneti Srbiji i regionu još je na nivou nagađanja.
Novinarka Ljiljana Smajlović kaže za Kosovo onlajn da je O’Brajen iskusan diplomata kome nije stalo da predstavlja Ameriku kao svetskog policajca i koji ne mora da se dokazuje. Što se tiče politike koju će da sprovodi, Smajlović kaže da na to svakako neće uticati kakve je poteze povlačio posle Dejtona ili Rambujea.“Za nas je u ovom mometu bitno da Džim O’Brajen dobro poznaje region. On zna glavne igrače, on je čovek koji je 2000. godine smenio Roberta Gelbarda na mestu glavnog čoveka za Balkan. Iz činjenice da je on još 1995. pisao dejtonski ustav, odnosno ustav BiH sa Holbrukom još 1995, da je bio u Rambujeu, da je bio važan deo tima Medlin Olbrajt, iz toga ne možemo da izvučemo zaključak kako će se on ovde ponašati sada“, kaže Smajlović.
Naša sagovornica ističe da je O’Brajen bio prvi američki diplomata kome su srpske vlasti dozvolile da se pojavi u Beogradu odmah posle 5. oktobra.
„Dosovska vlast nije htela da prvi dođe Bil Montgomeri, jer je on bio čovek koji je finansirao opoziciju, koji je bio izvođač neposrednih radova. O’Brajen je imao potpuno drugačiji stav, nimalo arogantan, simpatičan i u to vreme Džim O’Brajen i američki Stejt department su voleli da predstavljaju stvari da su oni zaslužni za pobedu DOS-a i za pad Miloševića. O’ Brajen je stigao u Beograd posle 5. oktobra kao prvi američki izaslanik i u prvoj izjavi koju je dao je rekao ‘mi nismo ovo radili da bi Kosovo dobilo nezavisnost’. Da li nas je slagao? Nije nas slagao. On je govorio ono što je tada bila američka politika, a ja sam uverena da je američka politika uvek bila da se Kosovu prizna nezavinost, samo vam oni to neće uvek reći. Dakle, postoje postupni koraci, mi ne možemo da stavimo ruku u vatru šta je sada američka politika. Ali, ako je suditi po primeru Kristofera Hila, to što je Džim O’Brajen bio važan deo tvrdog američkog stava prema Srbiji i pre i posle Miloševića ne mora da znači da će on povlačiti ove ili one poteze“, kaže Smajlović.
Dodaje da je za Srbiju prednost što on zna ljude i što neće poverovati svemu što mu različiti ljudi govore.
„Čini mi se da će on, isto kao i Hil, u nastupu imati mekani pristup. Nije arogantan, kao neki njegovi prethodnici. On je jedan ljubazan čovek koji nikome ne gura prst u oko, kome nije stalo da predstavlja Ameriku kao svetskog policajca, nego kao demokratsku državu koja se trudi da donese demokratiju i da bude fer prema svim igračima i da bude pošten broker u balkanskim sukobima. Pretpostavljam da će tu vrstu nastupa da neguje i sada, što ne mora da znači da će američka politika biti mekana. On je šraf u mehanizmu Stejt departmenta i Bele kuće za uticanje na ove prilike. Na njega neće uticati kakve je poteze povlačio posle Dejtona, Rambujea, kao što nije mogao ni da utiče na odluku o američkom priznanju nezavisnosti Kosova, ali sam sigurna – i da je mogao, da ona ne bi bila drugačija bez obzira što mu je prva poruka u Beogradu bila ‘nismo mi vas bombardovali da bismo Kosovu dali nezavinost’, a posle se ispostavilo da nas jesu bombardovali da bi Kosovu dali nezavisnost“, zaključuje Smajlovićza Kosovo onlajn.
Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković, koji se u sredu u Vašingtonu sastao sa Džejmsom O’Brajenom kaže za njega da jako dobro poznaje naš region, prilike, Srbiju i odnose između Srba i Albanaca i smatra da će zbog tog „predznanja“ imati veoma senzitivan pristup.“Kako će se on ponašati u narednom periodu to ne može niko da zna, ali svakako mislim da je dobro da se što više ljudi bavi ovim regionom i da ostanemo na neki način u nekom malom fokusu SAD, jer očigledno je da samo oni mogu da budu garanti svega onoga što se strane na Balkanu dogovore, ali i da na jedan kostruktivan i korektan način ocene ponašanje bilo koje strane koja je u dijalogu a tu prvenstveno mislim na dijalog Beograda i Prištine, gde je Vašington imao korektan i izbalansiran pristup u prethodnom periodu“, rekao je Marinković za Kosovo onlajn.
Iz razgovora sa O’Brajenom, Marinković je, kako navodi, mogao da vidi da je Amerika još uvek zainteresovana za jačanje partnerstva sa Srbijom i da SAD vide Srbiju kao najpouzdanijeg partnera u regionu, sa kojim nisu saglasne oko pitanja rešavanja statusa Kosova.
„Koliko sam mogao da vidim daje se prostor da se dolazi do kompromisa, za sve one inicijative koje je Srbija imala i predsednik Vučić tokom prethodnih nekoliko godina, a to je ekonomija. U Vašingtonu su mi decidno rekli – ostaje podrška Amerike Otvorenom Balkanu kao jednoj prvenstveno mirovnoj inicijativi, koja treba da obezbedi slobodan protok roba, ljudi i kapitala, što može i treba da predstavlja preduslov za rešenje ključnih političkih pitanja u regionu“, kaže Marinković.
Imenovanje O’Brajena za pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, prema docentu Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevanu Nedeljkoviću signal je da SAD sve više bacaju fokus na ovaj region jer ga vide kao potencijalni izvor nekog novog žarišta.“Informacija o imenovanju Džima O’Brajena, donosi za Srbiju jednu dobru i jednu lošu vest. Dobra je što je O’Brajen, prema svemu onome što smo mogli da pročitamo i čujemo o njegovoj prošlosti, vrlo fokusiran na regionalne ekonomske integracije, na čemu i Srbija insistira pogotovo u poslednjih nekoliko godina. Loša vest je da je prilično fokusiran i na kriminal i korupciju što nije dobra informacija za političke elite na Zapadnom Balkanu“, kaže Nedeljković.
Kod nas, kako smatra, postoji uvreženo mišljenje da svako ko je sarađivao sa Medlin Olbrajt ima neku negativnu konotaciju, dok sa O’ Brajenom, ocenjuje Nedeljković, to nije slučaj.
„Po svedočenju brojnih prisutnih na pregovorima u Rambujeu, uključujući i našeg pregovarača Vladana Kutlešića, O’Brajen je bio glas razuma i suštinski je pokušao da dođe do određene vrste dogovora koja je podrazumevala široku autonomiju, na šta u nekom trenutku čak i naše tadašnje rukovodstvo nije pristalo, a sve ostalo je naravno istorija“, kaže Nedeljković.
Kadriranje Bele kuće i Stejt departmenta, dodaje, pokazuje da se pojačava interes SAD za region Balkana.
„Time što postavljate vrlo fokusirane i kompetentne ljude za Balkan, kao što su Kristofer Hil ili Džejms O’Brajen, šalje se poruka da je taj region u punom fokusu. Pre nekoliko godina nismo mogli da očekujemo da će Zapadni Balkan toliko biti u žiži interesovanja SAD. Ni sada ne možemo da kažemo da smo u top pet prioriteta Amerike, ali svakako se podižemo na lestvici, što možda jeste neka prilika za rešavanje brojnih izazova koji postoje na Zapadnom Balkanu“, navodi Nedeljković.
Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići smatra da će novi pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajen pokušati da stabilizuje neka od kriznih žarišta koja su otvorena na Kosovu i u BiH.„Skoro godinu i po američka administracija pojačava ekipu na Balkanu u svim aspektima. Pošto je O`Brajen iskusan diplomata, dobro zna region, verovatno će pokušati da stabilizuje neka od kriznih žarišta ovde koja su otvorena na Kosovu i u Bosni“, kaže Maljići.
Proces dijaloga Beograda i Prištine je nakon poslednjih dešavanja na Kosovu u zastoju, a Maljići je uveren da će se O` Brajen baviti i tim pitanjem.
„Sigurno će uticati na dijalog, zbog toga je i imenovan. On je iskusan i postavljen je jer zna dobro teren, ima iskusne ljude koji to obavljalju, pretpostavljam da će do kraja godine ili proleća, probati da pronađe neko rešenje bar na Kosovu, ali i u Bosni“, kaže Maljići.
